VICOTEKA

Parkiranje u Beogradu je kao seks:
• Koliko god da je dobro, uvek misliš da može bolje.
• Ženama je potrebno više vremena.
• Ako ne želiš da se potrudiš, uvek možeš da platiš.
• Zabranjena mesta su uvek uzbudljivija.
• Koliko god da se trudiš da nađeš savršenu poziciju, neko će da te kresne od pozadi.
• Veličina jeste bitna.
• Možeš da ostaneš do jutra ako baš moraš, ali u sedam, da više nisi tu.
• Ako je savršeno i slobodno, sigurno postoji neki problem.
• Moraš da poznaješ zone.
• Moraš da znaš da izađeš na vreme.
• Ako si na zabranjenom mestu, budi brz.

Trgovački putnik upita mališana koji se igrao ispred ulaza:
• Jesu li ti mama i tata kod kuće?
• Jesu - odgovori mališan.
Trgovački putnik pozvoni nekoliko puta, ali niko ne odgovara.
• Pa, jesi li mi rekao da su ti roditelji kod kuće? - obrati se dečaku.
• Pa jesu, ali ja ne stanujem ovde.

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina:
• Eto vam ga, naučite ga da slika ...
• Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ...
• Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!

Koja žena uvek zna gde joj se nalazi muž?
• Udovica.

Sede dve žabe u bari. Jedna je potpuno mirna, a druga non-stop skače kao luda. Mirna žaba kaže onoj drugoj:
• Krek?
A druga odgovara:
• Ne, spid.

• Želiš li telo na telo pritisnuti? Vreli dah osetiti? Različite poze doživeti? Ulaziti, izlaziti? Od napred i od pozadi? Da li želiš?
• Da! Želim!
• Pa, onda uđi u autobus ...

Kaže plavuša dečku:
• Pustiću te da me poljubiš tamo gde me nikad niko nije!
• A gde to, draga?
• Na Tajlandu, ljubavi.

Vratio se Gedža iz Pariza i priča komšijama ispred prodavnice, uz hladno pivo.
• E, bre, da gi vidite Pariz! To ti je lepota! Mulen Ruž, Notr Dam, Trijumvalna kapija ...
• A ženske? Kak'e su im ženske? – pitaju ga komšije.
• Ih bre, milina. Zgodne, vitke, sisate i, što je najbolje, svaka druga ‘oće se jebe!
• Uh, pa ti si se onda baš omrseo!
• Pa i nesam baš. Ja sam pituvao svaku prvu!

Fata se žali Muji:
• Dragi, mislim da mi je nos prevelik!
Mujo će:
• Ma 'ajde, na toliku glavu ne bi išao manji!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

Zašto mrtvaci ne mogu da igraju fudbal?
• Zato što ne mogu da naprave "živi zid"!