VICOTEKA

Majčina komparacija:
• Loš
• Gori
• Najgori
• Isti otac ...

Dolazi Perica iz škole i plače. Pita ga otac:
• Zašto plačeš?
• Dobio sam jedinicu.
• Zašto si dobio jedinicu?
• Nisam znao šta su vlast, država i narod.
• Ne plači sine, tata će to da ti objasni. Daću ti primer - kod nas u kući vlast sam ja, mama je država, a narod ste ti i seka.
Sutradan, dođe vreme ručka, Perica sa sestrom gladan čeka za stolom, a otac za to vreme u sobi kreše majku. Primeti to Perica pa kaže sestri:
• Pogledaj ti to! Dok vlast rastura državu, narod gladuje.

Lala u kvizu Milioner. I konačno pitanje za milion:
• Da li vam je žena obrijana između nogu?
• Ja bih da pozovem prijatelja.

Mujo viče:
• Konobar, ja ne znam kako da se odbranim od ovoliko devojaka, svaki čas neka druga prođe pored mog stola ...
• Gospodine, seli ste pored WC-a!

Direktor kaže sekretarici:
• Jeco, vidim da si dala otkaz?
• Da, dala sam.
• Zar misliš da će ti biti bolje u novoj firmi?
• Pa, sad, ... ne znam da li će biti bolje, ali sigurna sam da će biti češće - odgovori sekretarica!

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan:
• Vidi, spaseni smo!
• Kako znaš?
• Evo ide Titanik.

Sede Mujo i Fata na kauču i gledaju televiziju, a Fata stalno gleda Muju iz profila. Muji malo čudno, al’ ništa ne pita, kad se oglasi Fata:
• A je l’, bolan Mujo, što ti imaš tako vel’ke trepavice?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• Rekla mi mater da je to zato što sam puno plak’o k’o mali!
Fata klime i promrmlja sebi u bradu:
• Eh, da si bar puno piškio ...

U mojoj familiji ja sam duhovni vođa, ... šta god da predložim, oni se krste!

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje.
• Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko.
• Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Nikada ne zadržavajte prdež u sebi, jer on putuje po čitavom telu sve do mozga. Eto tako ljudi dobijaju usrane ideje!