VICOTEKA

Prevedeno na jezik turizma, depilacija stidnih dlačica predstavlja uređenje divlje flore oko banjskog lečilišta.

Ulazi Mujo u birtiju i na šanku vidi posudu punu novčanica od 100 KM, pa pita konobara:
• Bolan, šta je to?
Konobar mu kaže:
• Staviš unutra 100 KM i ako ispuniš 3 zadatka, sve pare iz posude su tvoje.
• Pristajem, šta treba?
• Prvo moraš da eksiraš litru rakije, i bez grimase spustiš praznu flašu na šank. Drugo, vidiš pozadi ona vrata tamo? Iza tih vrata, tamo u dvorištu, onom besnom pitbulu treba da izvadiš bolestan zub. Zatim, na spratu treba da izjebeš babu od 70 godina. Ako sve uradiš, pare su tvoje!
Odmahne Mujo rukom i kaže konobaru:
• Daj onu litru ovamo, nek ide sve ...
Potegne Mujo onu litru, i bez grimase spusti praznu flašu na šank. Siđe sa barske stolice pa, vidno teturajući, krene prema onim zadnjim vratima ka dvorištu. Čim su se vrata zatvorila, malo zatim, čuje se: "Vau, vau, kev, kev ... ciju, ciju ..." Posle 15 minuta, otvaraju se vrata i Mujo, sa vrata, dreknu na konobara:
• Je li, a gde je ta baba sa bolesnim zubom?

Turista u Novom Meksiku pita poglavicu indijanskog plemena:
• Kolika vatra mora da se založi kada se šalju dimni signali?
• Sve zavisi od toga da li treba da obavimo lokalni ili međunarodni razgovor.

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis:
• Pa, šta je ovo? - pita on.
• Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva.
• Kako nagluva? -  pita komšija.
• Pa lepo, nagluva, slabo čuje.
• A, bi li mi je pozajmila na jedan dan?
• Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva.
Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu:
• Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz!
• Kako, šta je bilo? - pita ona.
• Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ...
• A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

• Šta radiš u petak uveče?
• Pa u to vreme obično idem na pivo.
• A posle toga?
• Pa, ... posle toga je ponedeljak.

Vraća se muž sa posla, a žena mu sva ushićena kaže:
• Dragi, pogodi šta sam danas spremila za ručak?!
Muž će na to:
• Šta bre da pogodim? Pa, ne mogu da pogodim šta je ni kada mi sipaš u tanjir!

Došla ženska u policijsku stanicu i hoće da registruje auto. Kaže radniku na šalteru:
• Molim vas, ja sam lezbejka i hoću da imam roze tablice!
• To ne, neće moći. Uzmite ove bele tablice.
• Ali ja sam lezbejka i hoću da imam roze tablice!
• NE MOŽE. Svi imaju bele!
• Je li, a kako pederi imaju plave?!

Razgovaraju dva prijatelja:
• Prošlog petka zateknem taštu pred vratima, pita me da li može da ostane par dana. Rekao sam da može.
• I ...?
• Eno je, ... još uvek je pred vratima ...

Zašto Piroćanac uči dete da hoda dugim koracima?
• Da uštedi cipele.

Podstanar se obraća gazdarici:
• Žao mi je, ovog meseca neću moći da platim stanarinu.
• Pa, ... to ste rekli i prošli put!
• Jesam, i vidite da držim reč.