Prodajem psa

Prodajem psa. Garantovano ujeda radnike RTS-a, EPS-a, Komunalnog, Poreske uprave, ...

Pita Haso Muju: • Je li, kako je bilo na konjičkim trkama? • Nikako, mirno sam sedeo i gledao, kad izbi tuča u loži. Mene izguraše i upadoh na stazu među konje. • Pa šta je onda bilo? • Ma neko mi skoči na leđa i viknu "đi đi". • I? Šta si uradio? • Pa šta sam mogao u onakvoj konkurenciji, stigao sam drugi ...

Volim sneg, jer to je jedino što siđe sa planine u grad, a ne postane direktor!

Na pitanje koja je razlika između pametne i lepe žene Crnogorac odgovori: • Kad viđu pametnu ženu, dođe mi da skinem kapu. A bogumi, kad viđu lijepu, dođe mi da skinem gaće.

San mi je da budem matematičar i da se svakog jutra budim sa dve nepoznate.

Sastali se Amerikanac, Francuz, Turčin i Bosanac i počeli da razgovaraju o ponosu. I tako, ... krene Amerikanac: • Ja sam ponosan na CIA, sve zna, čak i pre nego što se nešto dogodi! Francuz: • Ja sam ponosan na Francuskinje, tako su dražesne, ljupke i ne daju se lako! Turčin: • Ja sam ponosan na naše tepihe. Skupi su, dobri i malo ko ih može kupiti! Bosanac: • Ja sam ponosan na sebe! Svi ga začuđeno pogledaju i pitaju: • A zašto? • Juče sam jeb'o Francuskinju na turskom tepihu, a CIA pojma nema o tome!

Skupile se životinje u šumi da se takmiče u pričanju viceva. Prethodno se dogovore da ubiju onoga čijem se vicu ne budu svi smejali. Prva počne lisica. Ispriča vic i na kraju svi se smeju, osim mede, pa ubiju liju. Zatim dođe vuk. Ispriča vic, svi ćute, samo se meda smeje. Pitaju ga ostali: • Šta je, medo, što se smeješ? Meda će: • Ala je bio dobar onaj lijin!

U jednom baru: • Izvinite gospođice, mogu li da Vam ponudim jedno piće? • Ne, hvala gospodine, alkohol nije dobar za moje noge. • Oh!? Žao mi je, sigurno Vam oteknu? • Ne! Razmaknu se ...

Dođe Haso kući i gurne ruku ispod Fatine suknje, pa je upita: • Je li, Fato, gde su dlačice? Fata ćuti. Opet će Haso: • Je li, bre, Fato, gde su dlačice?! Na to će Fata: • Je li, Haso, jesi li ti došao da jebeš ili da štrikaš?

• Tata, tata, gde se uliva Dunav? • U dnevnu sobu, sine, u dnevnu sobu ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...