VICOTEKA

Pita konobar gosta:
• Jeste li Vi onaj kome su ukrali kišobran?
• Jesam. Pronašli ste ga?
• Ma ne, samo sam došao da Vam kažem da je prestala kiša.

Da su otvorili Lidl u Prizrenu, penzioneri iz Srbije bi za dva sata pregazili Kosovo.

• Ja bih bio najsrećniji kada bi svi pešačili bar 10 kilometara dnevno.
• Vi ste lekar?
• Ne, ja sam obućar.

Danas sam pola sata na Fejsu brisao prijatelje muškarce koje prvi put vidim, dok na kraju nisam ukapirao da sam upao na ženin profil ...

Srela se dva čoveka na nebu:
• Od čega si ti umro?
• Od zime!
• A ti?
• Od sreće!
• Kako to – od sreće?!
• Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem.
• E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Tražim devojku s automobilom radi ozbiljne veze. Obavezno poslati fotografiju automobila.

Svi se nešto plaše onih četiri jahača apokalipse, kako ih zovu? Kuga, Glad, Rat i Smrt? ... A zamislite da su ti jahači žene ... u PMS-u ... i to: Žena, Tašta, Švalerka i Komšinica!

Kada sa dvanaestog sprata istovremeno bacimo mačku i baterijsku lampu, a obe padnu u isto vreme, šta možemo da zaključimo?
• Mačka leti brzinom svetlosti.

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče:
• Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac!
Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju:
• Nisu li tri petla malo previše za toliko koka?
• Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.

Vraćali se Perica i Jovica uveče iz škole dok je padala kiša. Jovica, pošto su već stigli do njegove kuće, reče Perici:
• Prespavaj kod mene da ne kisneš do kuće!
• Hoću, sačekaj samo malo!
Ode Perica i vraća se sav mokar posle pola sata, Jovica ga pita:
• Pa, gde si bio?
• Išao sam kući po pidžamu!

Kako sponzorša broji do osam?
• X1, A2, M3, A4, X5, X6, Q7, R8!