VICOTEKA

Mujo stalno zvao Fatu kravom. Ona se naljuti, tuži ga i dobije parnicu - sudija mu zabrani da je tako zove, inače ode u prdekanu. Kad su stigli kući, Fata počne da ga provocira:
• Aaa, ne smiješ da me zoveš kravom, šta ćeš sad!
A Mujo će:
• Ćuti, ženo, nemoj da te udarim među rogove.

Šta radi Mujo na sred pustinje?
• Traži Fatu Morganu!

Mladić se obraća ocu svoje devojke:
• Imam čast da zatražim ruku vaše ćerke. Mada je to samo puka formalnost.
• Ko kaže da je to formalnost? Njena majka?
• Ne, ... ginekolog!

• Srce moje, šta ima za ručak?
• Ništa, mužiću moj!
• Pa i juče je bilo ništa?!
• E, pa skuvala sam za dva dana!

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Šta je to autobus?
• To je prevozno sredstvo koje ide 10 puta brže kada trčiš za njim, nego kada si u njemu.

Mokre Mujo i Haso. Mujo to radi normalno, pravolinijski, a Haso kao iz tuša:
• Kako to pišaš, bolan? - upita Mujo.
• Ma, znaš da je Fata gadljiva, pa ga vazda nabije na viljušku - odgovori Haso.

Dolazi Ciganka da se prijavi za posao. Sedne ona lepo i poslovođa krene da je pita:
• Recite mi koliko dece imate?
• Pa kako da ti kažem, ... imam ih desetoro.
• Dobro, izvolite papir i ovde napišite imena vaše dece.
Uzme Ciganka papir i za svako dete napiše Rambo. Pogleda poslodavac papir i ništa mu nije jasno pa ponovo pita Ciganku:
• Izvinite, ovde ispada da se svako Vaše dete isto zove, pa kako ih zovete?
• Pa šefe, ... po prezimenu.

Razgovaraju dve prijateljice:
• Još uvek ne verujem da si se udala za tog starca!
• E draga moja, kad uzmeš lovu ne gledaš koje je godine štampana!

Koja je najbolja preventiva protiv svinjskog gripa?
• Oteraš krmaču od kuće i pređeš na piletinu.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.