Nemoj da te udarim među rogove

Mujo stalno zvao Fatu kravom. Ona se naljuti, tuži ga i dobije parnicu - sudija mu zabrani da je tako zove, inače ode u prdekanu. Kad su stigli kući, Fata počne da ga provocira: • Aaa, ne smiješ da me zoveš kravom, šta ćeš sad! A Mujo će: • Ćuti, ženo, nemoj da te udarim među rogove.

Objašnjava otac petogodišnjem Perici: • Ako hoćeš da budeš jak kao tata, moraš da pojedeš sav spanać iz tanjira. A Perica odgovara: • Neću da budem jak kao tata. Hoću da komandujem kao mama.

Šta ćeš dati plavuši koja ima sve? • Penicilin.

Hajde da vodimo ljubav? • Bojim se ... • Čega ljubavi?! • Trudnoće ... • To ne može da se desi. • Obećaj mi Petre ... • Obećavam Zorane!

Dođe Perica kući i kaže mami: • Danas smo imali veronauku u školi, ali meni ništa nije jasno. Da li je Bog muško ili žensko? • Pa Bog je i jedno i drugo, sine – reče mama. • A, dobro. A da li je Bog crnac ili belac? • I jedno i drugo, sine. • Dobro, mama, a da li je onda Majkl Džekson Bog?

Direktoru škole zvoni telefon: • Halo, je li to direktor? • Da, izvolite! • Moram da Vas obavestim da Marija Jović danas neće doći u školu, bolesna je pa će ići kod lekara. • U redu, a smem li da znam ko zove? • Moja mama.

• Doktore, boli me leva noga! • To ti je od starosti ... • Doktore, i desna je isto godište, pa ne boli!

• Konobar, konobar! U ovoj supi pliva mušica! • A šta biste vi? Možda, da vam za te pare igra vaterpolo ...

Pitali zeku koja mu je omiljena igra: • Šah – odgovori on. • Zašto šah? • To je jedina igra u kojoj mogu da pojedem lovca.

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita: • Mico, šta ti je, što dišeš tako teško? Mica jedva promumla: • Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt! Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže: • Tato, tato, eno neki čovek u ormaru! Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go. Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega: • Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...