VICOTEKA

Jorgovanka zove komšinicu preko plota:
• Zorice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!

Pun bus. Devojka prilazi baki i pita je:
• Bako, jel silazite?
A baka će:
• Dete, sa kurca se silazi. Iz autobusa se izlazi!

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Šeta konj po šumi i upadne u živi pesak. Pokušavajući da se izvuče vide gusku i reče joj:
• Molim te idi po gazdu, ne mogu da se izvučem.
Guska ode i vraća se sa mercedesom, pa reče konju:
• Nema gazde, ali uhvati se za branik pa ću te povući.
Izvuče ona konja, prošlo par dana kad i guska upade u živi pesak i poče dozivati konja:
• Molim te odi po mercedes, ne mogu da se izvučem.
Konj joj reče:
• Nemam ja mercedes, nego, ... ja ću opkoračiti pesak,  a ti se uhvati za moju kitu.
Tako on izvuče gusku. I, ... šta je poenta ove basne?
• Paaa, ... ako imaš kitu kao konj, ne treba ti mercedes da pokupiš gusku!

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika:
• Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis?
Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče:
• Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ...
Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu:
• Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita.
Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku:
• Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa?
Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče:
• Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Ćerka odluči da upozna roditelje sa svojim dečkom na večeri. U jednom trenutku, k’o iz topa, otac pita dečka:
• Je li klipane, osim što uništavaš život moje ćerkice, čime se još baviš?
• Ah, ničim, živim od danas do sutra, od kafane do kafane, zajebavam se i tako ...
Tada će majka:
• Pa hvala Bogu, tako će i naša ćerka imati vremena da nađe drugog.
Na to će ćerka:
• Neću imati vremena, mama, trudna sam.

Kupila Fata vibrator, kod kuće ga uključila i kako se tresao ispadne joj na pod. Istog trena uleti Mujo u sobu, a Fata mu viknu:
• Drž' ga Mujo, sve će nas pojebati ...!

Kaže učiteljica đacima:
• Ko misli o sebi da je glup, neka ustane.
Svi sede, niko ne ustaje. Posle dužeg vremena, ustaje Perica. Učiteljica sva zapanjena, ne veruje da on smatra kako je glup, pa ga upita:
• Štaaa?! Ti misliš da si glup?!
A Perica odgovori:
• Ma, ne, nego mi bilo žao da sami stojite!

Skidaju se momak i plavuša. Momak pita:
• A koliko ti imaš godina?
• Trinaest.
• Trinaest?! Ma marš napolje, derište jedno!
• Ijao, ijao, što smo sujeverni!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Prodavao seljak fiću na pijaci, ali nije imao kilometar sat. Naiđe kupac, gleda auto, svidi mu se spolja, pa upita seljaka:
• Koliko brzo može da ide?
A seljak mu kaže:
• Pa, ide ... ide brzo, ... oko 80.
• Kako znaš kad nemaš kilometar sat?
• Pa vidiš, brate, od 20 do 40 km/h trese se pozadi, od 40 do 60 trese se napred, a od 60 do 80, bogami, tresem se i ja u njemu.