Oklagija na pola sata

Jorgovanka zove komšinicu preko plota: • Zorice, može li oklagija na pola sata? A, ova će: • Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!

Direktoru škole zvoni telefon: • Halo, je li to direktor? • Da, izvolite! • Moram da Vas obavestim da Marija Jović danas neće doći u školu, bolesna je pa će ići kod lekara. • U redu, a smem li da znam ko zove? • Moja mama.

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ... • Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle! Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita: • Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...? Kaže Nadica: • Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo. Voze se one dalje, kad opet časna sestra: • Izvini, ali ove čizme, kako ...? • Ma, jedan predivan izlet, i evo ... Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca! Ona: • Ko je? • Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar. Časna sestra: • Jebi se ti i tvoje karamele!

I ovu noć ću prespavati u tuđem krevetu, ... ne zato što sam neki jebač, nego sam podstanar.

Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže: • Ja verujem u broj sedam. Pitaju ga ostali zašto veruje, a on odgovori: • Rođen sam 7.7.1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam. Na to svi oduševljeno viknu: • I šta, ... bio je prvi? Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu: • Ne, ... bio je sedmi.

Pita neki prolaznik čoveka: • Kako se ide u Kovin? • Samo skreneš! - odgovori mu ovaj.

Priča Mujo Hasi: • Sinoć, kada sam se vraćao iz kafane, vidim na jednom ćosku, njih petorica tuku nekog jadnika. Razmišljam ja, da'l da uletim među njih ... oću, neću, oću, neću ... ma reko' ulećem i ja u tuču pa šta bude ... Haso upita: • I, šta je bilo? Mujo reče: • Šta, šta je bilo, pa ubismo ga ka' pičku ...

Učiteljica zadala temu za pismeni zadatak: „Da sam direktor ...“. Svi pišu, samo Perica ne piše. Učiteljica upita: • Zašto ne pišeš, Perice? • Pa, čekam sekretaricu.

Uhvatio gazda voćnjaka lepu i mladu Ciganku u krađi šljiva. • E, sad ću sve te šljive da ti nanižem oko vrata, i da te vodim kroz selo kao lopova. • Nemoj bre gazdo, sramota. • Neću jedino ako ćeš da vodimo ljubav. • Moram da pitam Cigu, da vidim šta on kaže. • Stvarno sramota – kaže Ciga – dobro, može, ali samo malo. Gazda navalio, Ciganki prija, a Ciga viri i komentariše: • Vidi ti njega, za šaku šljiva koliko nabiva. Tek će Ciganka: • Nek nabiva kol'ko oće, njegovo je voće!

Sretnu se Mujo i Haso u parku jedne noći i kaže Mujo Hasi: • Joj, dobro što si naišao, našao sam jednu ... Kaže da će nastaviti da se viđa sa mnom, ako mogu tri puta da je kresnem. Ja sam odradio dva puta, a ona je eno tamo ... čeka treći, a ja ne mogu. Hajd’ ti obavi, neće ni primetiti, mrak je. Ode Haso, počne da radi, u to naiđe policajac, uperi lampu i upita ih: • Šta to radite? Na to će Haso: • Eto, vodim ljubav sa svojom ženom. • Uuu, oprostite, nisam znao. • Nisam ni ja, dok nisi upalio lampu ...

Optimistično je to što baba gleda "Malu nevestu", bez obzira što neće da dočeka kraj serije.