VICOTEKA

Jorgovanka zove komšinicu preko plota:
• Zorice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!

Šta je to nesporazum?
• Zovneš komšinicu na kafu. Ona dođe, popije kafu i ode.

Otišao slikar u park. Iznenada dobije inspiraciju za slikanje pa poviče:
• Papira, papira, dajte mi papira!
A jedan iz žbunja dovikne:
• Ma šta će ti papira, obriši se lišćem kao ja.

Sede baba i deda i večeraju. Kaže baba:
• Što mi je nešto toplo oko srca.
A deda će:
• Pa naravno kad ti je sisa upala u supu.

Učiteljica pita đake:
• Koji se deo ljudskog tela uveća deset puta ako se stimuliše?
Sva deca ćute. Milica šapne Ivani:
• Ako kažem roditeljima šta ova pita, jako će se iznervirati!
Učiteljica ponovi pitanje. Milica kaže malo glasnije:
• Ako ovo dođe do direktora, izbaciće je iz škole!
Mali Perica digne ruku.
• Kaži, Perice - učiteljica će.
• Zenica oka.
• Tačno. Tako je, Perice. A ti, Milice: prvo, ako kažem tvojim roditeljima kako ti razmišljaš, stvarno će se iznervirati, drugo - nisi uradila domaći zadatak i naučila gradivo, a treće - kad narasteš, strašno ćeš se razočarati!

• Gde ideš to baba?
• Idem do groblja sine.
• A, je l' se vraćaš?

Molio bih nekoga iz Vrnjačke Banje da otključa moj katanac sa mosta. Hvala.

Zaljubili se koza i puž, pa kaže koza pužu:
• Ja bih se udala za tebe!
A puž će na to ljutito:
• Priznaj, kurvo, to je zbog kuće!

Dođe Perica iz škole i kaže tati:
• Tata, tata, rekao mi je Ivica da sam peder!
• I? Jesi ga udario šakom u glavu? - upita ga otac.
• Ma nisam tata!
• A zašto nisi?
• Pa, sladak je ...

Razgovor negde u Pirotu:
• Kupi, bre, ovaj losion za kosu! - ubeđuje prodavac Piroćanca.
• Ma, kuj će mi andrak!?
• Je l' vidiš da si ćelav, trebaće ti.
• Ih, kad bi to tako moglo ... - bio je nepoverljiv ovaj.
• A je l' vidiš onu prodavačicu od preko puta? - upita ga prodavac.
• Vidim, kako da ne vidim!
• Je l' vidiš kol'ke brke ima?
• Vidim ...
• E toj su joj izrasli kad je onomad zubima otvorila ovaj zatvarač!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...