Vozio sam mrtvačka kola

Putnik na zadnjem sedištu taksija bio je prvi put u ovom gradu i svidela mu se jedna stara zgrada, pa potapša vozača po ramenu kako bi ga o tome nešto priupitao. Mujo zaurla, izgubi kontrolu nad autom, umalo udari u autobus, uspaničen vrišti i dalje, pope auto na pločnik, jedva izbegnu pešake i zaustavi auto tek santimetar ispred izloga. Na to će putnik: • Molim Vas, oprostite, nisam ni slutio da bi Vas lagani dodir po ramenu mogao tako uplašiti. U vašem gradu vas verovatno često pljačkaju! Mujo odgovori teško dišući: • Ma idi u pizdu materinu! Danas mi je prvi dan da radim kao taksista. Prethodnih 20 godina vozio sam mrtvačka kola.

Tončiju treba pomoć oko domaće zadaće i sjeti se da bi mu djed mogao pomoći, pa reče: • Nono, ti si kao dugogodišnji moreplovac bio na svim kontinentima?! • Jesan, jesan, dragi Tonči - odgovori mu djed. • To znači, nono, da ti dobro poznaješ geografiju? • Ne, dragi moj Tonči, ondi nisan nikad bija.

Sreli se bivši i sadašnji momak jedne devojke. Bivši cinično upita sadašnjeg: • Kako je sa potrošenom robom ? Drugi mu odgovori: • Prvih 5 santimetara je onako, ali dublje - kao nova!

Vraća se muž kući sa poslovnog puta. Seda na fotelju ... Ulazi žena u sobu i viknu razdragano: • Muž mi se vratio! Muž skače sa fotelje ... u panici trči ka prozoru, a onda staje i okreće se ka ženi: • Pa pizda ti materina, ... zbog tebe umalo da iskočim kroz prozor ...

Leskovčanin uleteja u crkvu, i vika: • Pope, oću se ispovedim! • Ajde, sinko. • Ovakoj, pope. Vrnem se jučer od rabotu i dovedem žensku u stan. Pope, kad sam gu dovatija da gu onodim ... • Dobro, sinko, izbegni toj koje si rabotija, pričaj dalje. • Pa, malko mi beše što sam gu dovatija, nego pozva tri drugara, pa kad gu svi dovatimo, toj ti beše i otpozadi, u sve moguće rupe ... iznaripamo vu se svi četvorica! Pop ustade, već ga znoj oblija, pa vika: • Reko ti be, bez detalji! Što toj meni pričaš? • Pa pope, nema kome nesam pričaja ...

Kako prepoznati bebu Zemunca u porodilišu? • Ima zatamnjena stakla na inkubatoru!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pita učiteljica Pericu: • Perice, zašto rode putuju u Afriku? A Perica odgovara: • Da bi i crnke rađale decu!

Juri zeka kroz šumu, ugleda vevericu, pa joj viknu: • Hoćeš li jedan šamar?! • Neću! - odgovori uplašeno veverica. Juri zeka dalje, pa vidi medu: • Hoćeš li ti jedan šamar, medooo? - upita ga zeka nadmeno. • Hoću! - odbrusi mu meda, iznenađen tolikim zekinim bezobrazlukom. • Onda idi na kraj šume, tamo sam ga i ja dobio! - viknu mu zeka i odjuri dalje.

Pera pita komšiju: • Možeš li da mi pozajmiš bušilicu? Komšija: • Naravno, šta planiraš da radiš? • Da spavam! - odbrusi Pera.

Momak i devojka sede na klupi u parku. On je ljubi i dira po leđima. • Šta tražiš tamo, pita ona? • Sise ... • Pa napred traži, budalo! • Tamo sam već tražio ...!