VICOTEKA

Putnik na zadnjem sedištu taksija bio je prvi put u ovom gradu i svidela mu se jedna stara zgrada, pa potapša vozača po ramenu kako bi ga o tome nešto priupitao. Mujo zaurla, izgubi kontrolu nad autom, umalo udari u autobus, uspaničen vrišti i dalje, pope auto na pločnik, jedva izbegnu pešake i zaustavi auto tek santimetar ispred izloga. Na to će putnik:
• Molim Vas, oprostite, nisam ni slutio da bi Vas lagani dodir po ramenu mogao tako uplašiti. U vašem gradu vas verovatno često pljačkaju!
Mujo odgovori teško dišući:
• Ma idi u pizdu materinu! Danas mi je prvi dan da radim kao taksista. Prethodnih 20 godina vozio sam mrtvačka kola.

Na kraju školske godine pita majka Pericu:
• Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine?
• Osećao sam se kao general.
• Kako to, kao general?
• Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.

Bili Italijan, Francuz i Bosanac i prepirali se, ko na bolji način dovede žensku do ludila.
• Ja počnem da joj ližem ruku, penjem se do vrata, a onda silazim dole. Tada svaka ženska poludi do daske - kaže Italijan.
• Ja joj ližem nožne prste, a zatim sve višlje. Dok dođem do one stvari, ona definitivno otkači - kaže Francuz.
• Ja to prosto, onako seljački, samo guraj-vadi - kaže Bosanac.
• I kada ona poludi? - pitaju ovi Bosanca.
• Pa kad ga obrišem o zavesu ...

Priča Mujo sa Hasom:
• Joj, bolan, ponovo mi se ide u Australiju!
• A kad si ti to bio u Australiji?
• Ma nisam, nego mi se i jučer išlo!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Kako Piroćanac od jednog dinara napravi četiri?
• Probuši na dinaru četiri rupe pa ga prodaje kao dugme za četiri dinara.

Uđe plavuša u autobus pun ljudi. Nema slobodnog mesta. Šta će, stane na sred autobusa i odjednom prdne. Razmišlja:
• Šta sad da radim, poješće me blam?
Uhvati se za rukohvat i počne da ga okreće gore - dole, tek toliko da se čuje neki zvuk sličan prdežu. Priđe joj neki momak i kaže:
• Ma, ni blizu.

Učiteljica pita Pericu:
• Kupujem, kupuješ, kupujemo, kupujete, ... koje je to vreme?
• To je vreme rasprodaje - odgovori Perica.

Ljubavi, mislim da ćemo se zaista odlično slagati, ... čim shvatiš da sam ja uvek u pravu.

• Dobar dan! Ja sam komšija sa sprata ispod Vas. Zamolio bih Vas da kažete svojoj ženi da bude malo tiša kad vodite ljubav. Ne mogu više svake noći da slušam "To, Jovane", "Još Jovane".
• Bojim se da ste pogrešili stan. Ja sam Aleksa i stalno radim treću smenu!

Nosili Lala i Spira zvono na vrh crkve i krenuše dole nakon obavljena posla, ali lift ne radi a stepenice zaključane. Čekali Lala i Spira tako tri - četiri sata kad će odjednom Lala:
• Spiro, ja moram da serem.
A Spira mu kaže:
• Ma obavi to tu, na licu mesta, preko oluka, neka padne dole pa ćemo počistiti kada siđemo.
Kad dole u dvorištu pop drži liturgiju i raširenih ruku pita:
• Bože šta ćeš ti nama dati?
Sleti mu govno pravo u ruku. Pop sav u čudu ali nastavi:
• Bože šta ćemo mi tebi dati?
A Lala odozgo viče:
• Papiiiira! Paaaapiiiraaa!