VICOTEKA

Nađi devojku sa mozgom, pičku ima svaka.

Neki ljudi ne zaslužuju da ih nazivate "pičkom". Nemaju ni tu dubinu, a ni toplinu.

Pita učiteljica Pericu:
• Šta se podrazumeva pod korišćenjem snage vode?
Perica odgovara:
• Kad mama plače i roni suze sve dok joj tata ne kupi novu haljinu!

Upoznavanje:
• Ćao, ja sam Dunja.
• Ja sam Miloš, drago mi je.
• Jaooo, pa ti se zoveš kao moj bivši dečko ...
• A ti se zoveš kao kompot moje babe!

Zaustavi policajac vozača:
• Da li ste nešto popili?
• Popio sam jedan kapućino.
Policajac sumnjičavo vrti glavom i pita:
• A da nisu ipak bila dva-tri kapućina?

Kada usrećiš tuđu ženu, kulturno je da ti njen muž kaže bar: Hvala! ... Nije teško biti fin.

Žena je bila u krevetu sa ljubavnikom kada je čula glas muža koji je ulazio u kuću.
• Požuri, - rekla je, - stani u ćošak.
Namazala ga je bebi uljem, a onda posula puderom.
• Ne miči se dok ti ne kažem, - rekla je - Pretvaraj se da si kip.
• Šta je ovo?- Pitao je muž kada je ušao u prostoriju.
• To je kip, - odgovorila je - Petrovićka je kupila jedan, meni se svidelo pa sam i ja nabavila sličan.
Bez daljeg komentarisanja otišli su u krevet na spavanje. Oko dva posle ponoći, muž je izašao iz sobe i posle nekoliko minuta vratio se sa pivom i sendvičem.
• Evo, - rekao je kipu, - uzmi ovo. Ja sam tako dva dana stajao kod Petrovića, mogao sam da cknem od gladi.

Nalazi čovek na ulici malog dečaka kako plače:
• Šta ti je, zašto plačeš?
• Umrla mi majka – odgovara dečak.
• Pa hoćeš da zovem sveštenika?
• Ma neću, nije mi sad do seksa!

Ulazi nastavnik u učionicu, svi deca ustala, samo Perica sedi.
• Šta je bilo Perice, tebi se ne diže kad ja ulazim u učionicu?
• Ne nastavniče, meni se diše samo kad ulazi nastavnica hemije.

Šta je to `Šumadijski stereo`?
• Kad Milojko skine jednu čarapu i baci je na jednu stranu, zatim skine drugu čarapu i baci je na drugu stranu, pa se čarape `čuju` i sa jedne i sa druge strane.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...