VICOTEKA

Dolazi Perica iz škole i plače. Pita ga otac:
• Zašto plačeš?
• Dobio sam jedinicu.
• Zašto si dobio jedinicu?
• Nisam znao šta su vlast, država i narod.
• Ne plači sine, tata će to da ti objasni. Daću ti primer - kod nas u kući vlast sam ja, mama je država, a narod ste ti i seka.
Sutradan, dođe vreme ručka, Perica sa sestrom gladan čeka za stolom, a otac za to vreme u sobi kreše majku. Primeti to Perica pa kaže sestri:
• Pogledaj ti to! Dok vlast rastura državu, narod gladuje.

Neke zemlje su primat dale demokratiji, mi smo demokratiju dali primatima.

• Vi mi veoma ličite na mog trećeg muža.
• Ozbiljno? A koliko puta ste se udavali?
• Dva puta.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Žali se jedan Piroćanac:
• Juče mi bila familija iz Beč, doneli neki keks od evro i po, dve čokolade i 200 grama kafe, a pojeli i popili moju penziju i pola ženine plate!

Današnji ljudi su stvarno neverovatni! Danas sam bio u crkvi i video čoveka kako pali cigaretu od plamen sveće. Toliko sam bio šokiran da sam ispustio flašu piva.

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Ciganka sa detetom u naručju, u Beogradu na raskrsnici, prilazi vozačima koji čekaju semafor i traži pare:
• Daj sto dinara za dete.
Vozač joj da pare i zatvori prozor na autu. Ciganka ponovo lupa na prozor:
• Pa šta sad 'oćeš, dao sam ti pare?
• Pa evo ti dete.

Razgovaraju dvoje ljudi:
• Ove naše komšije mora da su strašno siromašne ...
• Otkud znaš?
• Trebalo je da vidiš kakvu su dreku digli kad im je dete progutalo 50 para!

Muž sedi samo u gaćama za stolom i čita novine, kad dotrča žena i reče mu:
• Pero, brzo se obuci, komšinica Jela dolazi na kafu i nije lepo da vidi te tvoje stare, mršave kosti.
Pera:
• Pa šta, neka vidi kako loše kuvaš, pa sam tako mršav!
Žena mu ne osta dužna:
• Onda skini i gaće, pa neka se pita zašto ti uopšte i kuvam!

Pričaju dva poznanika:
• Kako je kod vas u firmi?
• K`o u VIP-u!
• Opa, pa to znači da su vam dobre plate?
• Ma jok, nula dinara po minutu!