VICOTEKA

Dolazi Perica iz škole i plače. Pita ga otac:
• Zašto plačeš?
• Dobio sam jedinicu.
• Zašto si dobio jedinicu?
• Nisam znao šta su vlast, država i narod.
• Ne plači sine, tata će to da ti objasni. Daću ti primer - kod nas u kući vlast sam ja, mama je država, a narod ste ti i seka.
Sutradan, dođe vreme ručka, Perica sa sestrom gladan čeka za stolom, a otac za to vreme u sobi kreše majku. Primeti to Perica pa kaže sestri:
• Pogledaj ti to! Dok vlast rastura državu, narod gladuje.

• Šefe, kada će ženidba?
• Nemam ja potrebu za ženidbom, ... ja imam dve sestre koje mi kuvaju, peru, peglaju, spremaju stan, ...
• Znam šefe, ali ne mogu sestre baš u svemu da zamene ženu, ako me razumete!?
• Što? Pa, nisu to moje sestre  ...

• Kako da je osvojim, brate?
• Pa budi joj sve!
• Pa budio sam joj i majku i oca i brata i sve u kući.

Udala se Fata i prvo jutro kad je ustala, sela je da popije kafu sa svekrom. Kaže on njoj:
• Hajd' naspi mi malo vode i donesi!
Donela ona vodu i pita on nju:
• Je l' otekla malo?
• Jest' babo, ne mogu da sedim!

Pita momak devojku:
• Je li, gde to izlaziš svako veče i sa kim?
Devojka odgovara:
• Na probe hora, sa prijateljicama.
• I, šta radite tamo?
• Ma ništa posebno, pijemo vino, malo časkamo ...
• Pa onda, ... kada pevate?
• Kada se vraćamo kući!

Dolazi zeka u kafanu i vidi da je neko parkirao auto na njegovo mesto, popizdi, uskače u kafanu i drekne:
• 'Alo bre, ko je parkirao na moje mesto?
Na to ustaje meda i kaže:
• Ja sam.
A zeka će na to:
• Aauuuu, al' si ga parkirao, svaka ti čast!

Ide zec kroz šumu i sretne mazgu:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam mazga.
• A šta je to mazga?
• To je kada ti je ćale konj, a keva magarica.
Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na vučjaka:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam Vučjak.
• Šta je to vučjak?
• To je kada ti je ćale vuk, a keva pas.
Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na konjsku muvu:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam konjska muva.
• Eee, ne zajebavaj.

• Ženi sam rekao istinu, da viđam psihijatra. Onda je i ona meni rekla istinu, rekla je da viđa psihijatra, dva vodoinstalatera i keramičara.

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika:
• Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis?
Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče:
• Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ...
Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu:
• Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita.
Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku:
• Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa?
Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče:
• Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

• Huso!
• Šta je, Mujo?
• Jesi čuo novost?
• Jok! Šta se desilo?
• Pa, Fata na samrti.
• Joj, moram hitno do nje!
• Što? Jel’ da se oprostiš?
• Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

Lažne trepavice, lažna kosa, lažne grudi, lažni nokti, lažne oči, ...
• I ti tražiš pravog muškarca ...? Daj, molim te ...