Uopšte mi se ne ide

Spremaju se Mujo i Fata za izlazak. Kaže Mujo: • Znaš Fato, uopšte mi se ne ide u goste kod Omerovića. • Ni meni, dušo, ali zamisli kako će biti presrećni ako ne dođemo ... • U pravu si! Idemo!

Već na svom prvom sastanku Lala i Sosa načeli neobičnu temu: • Da li je silovanje uopšte moguće?! • Ako se devojka opire - tvrdi Sosa - silovanje je neostvarljivo. Lala misli drugačije i na kraju predložiše da u praksi provere ko je u pravu ... Pokaza se da je silovanje sasvim moguće. Sosa ustajući sa trave i popravljajući suknjicu, reče ljutito: • Ipak nisi u pravu, jer sam se ja okliznula, ... da probamo još jednom ... !

Ciganka sa detetom u naručju, u Beogradu na raskrsnici, prilazi vozačima koji čekaju semafor i traži pare: • Daj sto dinara za dete. Vozač joj da pare i zatvori prozor na autu. Ciganka ponovo lupa na prozor: • Pa šta sad 'oćeš, dao sam ti pare? • Pa evo ti dete.

Imamo državu zaostalu u razvoju i političare sa posebnim potrebama.

Stoji pecaroš na obali i bezuspešno peca. U jednom trenutku iz vode se pomalja krokodil i pita: • Kako ide prijatelju, radi li riba? • Ma ni da pipne ... • Pa, što onda ne uđeš u vodu da se okupaš, kad već nema ribe?

Natpis sa jednog nadgrobnog spomenika: • Ovde leži moja žena, a ja kod kuće počivam u miru!

Muž i žena gledaju horor. Žena dreknu: • Joj, majko mila! • I ti si je prepoznala, jel' da? - procedi muž kroz zube.

Došao momak kod devojke i pita njenog oca: • Ja bih voleo da se oženim vašom kćerkom, da li dozvoljavate? Otac: • Pa, u suštini dozvoljavam, a da li si pitao njenu majku? Momak: • Pa jesam, ali mi se kćerka više dopada.

Pita otac Pericu: • Sine, jesi li popravio onu jedinicu iz matematike? • Nisam tata, dnevnik je ostao kod učitelja.

Kaže učiteljica: • Perice, kaži jednu prostu rečenicu. • Jovica jede govna! • To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu! • Je l' može ovako: Jovica jede pitu? • Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta? • Zato što je pita od govana!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...