VICOTEKA

Spremaju se Mujo i Fata za izlazak. Kaže Mujo:
• Znaš Fato, uopšte mi se ne ide u goste kod Omerovića.
• Ni meni, dušo, ali zamisli kako će biti presrećni ako ne dođemo ...
• U pravu si! Idemo!

Hvala banci što su nam omogućili da ponovo stanemo na svoje noge ... oduzeli su nam auto!

Plavuša, brineta i crvenokosa rade zajedno za šeficu koja uvek ide ranije sa posla.
• Hej, devojke - reče brineta - idemo i mi danas ranije kući, šefica neće saznati!
I tako one odu. Brineta ode u grad da završi neke poslove. Crvenokosa ode na piće, a plavuša ode kući i nađe muža sa šeficom u krevetu! Ona se polako iskrade da je ne čuju, vrati se na posao i ode kući u uobičajeno vreme.
• Stvarno je bilo super - reče brineta sutradan.
• Slažem se - kaže crvenokosa - trebalo bi to da ponovimo još koji put.
• Nema šanse - reče plavuša - mene za malo da uhvati šefica!

Kada se najbolje vide leteći tanjiri?
• Kada sapleteš konobara!

San mi je da budem matematičar i da se svakog jutra budim sa dve nepoznate.

Šta kažu Bosanci kad kroz Bosnu prođe mešalica sa betonom?
• Vidi, loto!

Šta je to `Šumadijski stereo`?
• Kad Milojko skine jednu čarapu i baci je na jednu stranu, zatim skine drugu čarapu i baci je na drugu stranu, pa se čarape `čuju` i sa jedne i sa druge strane.

Došao novi doktor u Cigansko selo i posle nekog vremena žene počele da rađaju belu decu. Pošto je doktor bio jedini belac u selu, jedan od muževa shvati situaciju i ode kod doce na razgovor:
• A bre kume, kako to da naše žene sad odjednom nose belu decu?
• Pa Cigo, to ti je tako prirodno, znaš već, genetika ... Evo, uzmi za primer ono stado ovaca, sve ovce su uglavnom bele, a nađe se tu i tamo po neka crna.
Kad odjednom Ciga se uspaniči:
• Nema veze doktore, ti ćuti za ovce, a ja ću za decu.

Kaže Perica mami:
• Zašto si mi donela sir sa rupicama kad znaš da ga ne volim?!
A mama će na to:
• Pa ti pojedi sir, a rupice ostavi!

Mama molim te da me više ne pokrivaš noću kada spavam!
• Sine, pa znaš da se plašim da nenazebeš ...
• Razumem mama, ali otkrivaš mi ženu!

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!