VICOTEKA

Drži slepac turpiju i pipka je sa svih strana. Naiđe mu prijatelj i pita ga šta radi. Slepac kaže:
• Ma, idi, u životu nisam čitao dosadniju knjigu!

Gde će se graditi nova staza za Formulu 1?
• Oko Crne Gore!

Žika i Pera bili kao gastarbajteri u Nemačkoj. Posle godinu dana Žika se vratio kući pa ga pitaju prijatelji gde je Pera. Žika kaže:
• Ostao je gore, otvorio dućan.
• Pera otvorio dućan, pa kako, čoveče - svi se čude.
• Pa lepo! Pajserom!

Kako Crnogorac ostavlja devojku? Kaže joj:
• Zgodan ti bivši.
• Koji?
• Ja ...

• Dokle ćete?
• Eee, moj taksisto, .. i ja sam bih voleo da znam gde je moj život krenuo ... voleo bih da znam pravac u ovom lavirintu života ...
• Do mosta znači, ...?

Telefon je izumeo Aleksandar Graham Bell 1875. godine. Kad ga je sklopio video je da ima dva propuštena poziva. Zvao ga je Chuck Norris.

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Zašto Piroćanac sve piše malim slovima?
• Da ne troši mastilo.

Pita Mujo:
• Haso, znaš li šta sam, bolan, uradio?
• Šta, bolan?
• Da bih zadivio svoju curu, rekao sam joj da imam jako bogatog strica.
• I, šta je bilo?
• Pa ništa  ... umesto da se uda za mene, udala se za strica. Više nemam curu, već strinu.

Kako se žene izvinjavaju?
• Izvini, ali ti si kriv.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...