Nisam čitao dosadniju knjigu

Drži slepac turpiju i pipka je sa svih strana. Naiđe mu prijatelj i pita ga šta radi. Slepac kaže: • Ma, idi, u životu nisam čitao dosadniju knjigu!

Voze se premijer i njegov vozač na sastanak i prolaze kroz neko selo, kad u jednom trenutku izleti svinja na put i oni je pregaze. Premijer reče vozaču da ga odveze na sastanak i da se vrati da nađe seljaka čija je svinja, izvini mu se i plati za tu svinju. Prođe sastanak, a vozača nema i nema ... Kad ujutro dolazi vozač sa podočnjacima, tetura se, mortus pijan ... Premijer ga pogleda besno i pita: • Pa gde si ti do sad? Vozač na to odgovara: • Uradio sam sve kao što ste rekli, vratio sam se i ušao u jednu kafanu ... Proderem se: Ja sam vozač premijera, ubio sam svinju! Onda seljaci skočiše, jedna tura, pa druga, pa treća ...

• Ćale, je l' sasvim u redu kad oću ribi da platim piće na prvom dejtu? • Naravno, sine, tako i treba, budi džentlmen. • A na drugom? • Ma da, naravno, pokaži da nisi stipsa. • I cveće i bombonjeru da joj poklonim? • Ma, i plišanog zeku i figuricu Hi Mena na baterije, budi galantan, žene to vole. • Aha, ... a je l' čudno što se ova moja, ne hvata za novčanik, furamo evo već tri i po meseca? Baj d vej, još uvek kaže da nije spremna za seks ... • Pa nije čudno, sinko moj, u životu il' si džentlmen il' si muškarac. Džentlmeni pridržavaju vrata i plaćaju račune, a muškarci jebu, to je sve što treba da znaš u životu.

• Mama, imam nešto da ti kažem, izlazim sa komšijom Perom! • Molim? Pa, ... mogao bi otac da ti bude. • Ali mama, godine nisu važne! • Da, ... ali ja nisam ni mislila na godine, ... izgleda da me ne razumeš!

Udario voz narkomana dok je naduvan prelazio prugu i na sahrani, drugi narkić mu drži posmrtni govor: • Brateee, ... sve si imao u životu, ... od igle, do lokomotive ...

• Koliko si platila tu biljku? - pita muž ženu. • Dvadeset eura - kaže ona. • A kakva je to biljka? • To je biljka iz porodice kaktusa. • E pa, da si je smesta vratila toj porodici!

Idu dve cipele ulicom, vide čizmu, pa jedna kaže: • Gledaj, eno žirafe!

Mislila je da je crni luk jedino povrće koje može da je rasplače, sve dok je nisam pogodio krompirom po sred čela.

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine: • Hej, kako si? Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo: • Ide nekako, dobro sam! A drugi tip je upitao: • I, čime se baviš? Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio: • Uhhh, putujem, baš kao i ti! Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje: • Mogu li doći kod tebe? OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu: • Ne, ... trenutno sam zauzet nečim! Tada začuh tipa, ... nervoznog: • Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!

Pobegla dva policajca sa večernje nastave. Odu u stanicu i sednu da gledaju utakmicu. Jedan od njih kaže: • Eee, da nije bilo Nikole Tesle, mi bismo sada gledali utakmicu u mraku!

Došao čovek kod doktora i počinje priču: • Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest. • Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti. • Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu. • Pa dobro, pogledaću i nju. • Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu. • Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti. • Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu. • Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!