VICOTEKA

Mujo na čaršiji naleti na Fatinog dermatologa, pa ga ovaj prepozna i upita:
• Je l` šta pomogla ona prirodna voćna maska koju sam prepis`o Fati?
Mujo slegnu ramenima:
• Jest`, vala, sve dok je nije skinula ...

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!

Vraćaju se Mujo i Haso sa ekspedicije po Antarktiku. Na izlasku iz aviona, još na stepenicama, mašu rukama i nešto očigledno raspravljaju. Dograbe prvog čoveka koji se tu našao i Mujo ga pita:
• Je li, postoje li ovoliko visoke časne sestre? - i pri tom pokaže rukom na jedno metar od zemlje.
Ovaj odgovori da ne postoje. Mujo se okrene Hasi i kaže:
• Ama, bolan, Haso, jesam li ti rekao da smo tucali pingvine.

Kada umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je i kada si glup.

Došao pacijent kod doktora i pita:
• Imate li nešto protiv kašlja doktore?
A doktor mu odgovara:
• Ne, nemam ništa protiv. Slobodno kašljite.

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom:
• Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar.
• Da, prethodni stanar je bio hemičar.
• Znači, ovo su hemikalije ...
• Ne, to je hemičar.

Nestao beli pitbul sa crnom flekom na vratu. Odaziva se na ime Reks. Ako ga neko vidi, neka beži!

Živka nije bila zadovoljna ljubavnim životom sa Milojicom, pa je posetu sestri u Amsterdamu iskoristila da svrati do javne kuće:
• Želim jednog visokog i kuratog crnog - rekla je odmah po ulasku!
Naravno, pošalju joj crnca. Ulazi on u sobu i u ruci drži kitu, koja mu viri do ispod kolena. Živka se prenerazi, pa mu reče:
• Joj gospodine, znate da ja imam slabo srce ...
A on će njoj na to:
• Ne brinite gospođo, kad dođemo do srca, zaobići ćemo ga!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Dolazi čovek u Biro za zapošljavanje i
pita:
• Imate li neki posao za mene?
• Naravno!
• Kakav je to posao?
• Odličan! Imaćete svoju kancelariju, sekretaricu i svog ličnog vozača, a plata će Vam biti 2.000 eura.
• Je l' Vi to mene zajebavate?
• A ko je prvi počeo?

Mujo pita devojku koja jе šetala psa:
• Koja je to vrsta psa?
Devojka kaže:
• Akita.
Mujo će na to:
• Kita posle, nego reci mi, koje je rase pas?