VICOTEKA

Mujo govori Hasi:
• Moja žena je anđeo!
A Haso će njemu:
• Blago tebi, moja je još živa!

Razgovaraju dvije prijateljice:
• Ja se tako razveselim kad vidim tvog muža!
• Ne razumem, ... a zašto?
• Zato što nije moj!

• Oče zgrešio sam ...
• Bog će ti oprostiti, ispričaj mi ...
• Juče sam pokupio stoperku, bila je tako oskudno obučena, ... smeškala mi se, ... pohotljivo me je gledala, ... dao sam gas i brzo je odvezao tamo gde je krenula!
• Sine, pa kako si zgrešio?
• U mislima, oče, u mislima ...
• Dobro, svako jutro i veče ćes popiti po kofu vode i Bog će ti oprostiti ...
• Ali zašto toliko, ko još pije toliko vode?
• Vo sine, ... samo Vo pije toliko vode ...

Priča Mujo Hasi:
• Prošle noći sam sanjao strašan san.
• A šta to?
• Sanjao sam da jedem špagete!
• Šta je tu, bolan, strašno?
• San k’o san, ali kad sam se probudio, nigde kanapa od pidžame!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Nagradno pitanje u emisiji na radiju:
• Kako se zove Isusova majka?
Javlja se neki lik:
• Halo! Haloooo! Jesam li u programu?!
• Dobar dan, u programu ste. Znate li odgovor na pitanje?
• Znam, Bogorodica!
• Dobro, ali nama treba ime.
• Ime? Ante.
• Ma ne vaše ime, nego majke.
• Ahaaa. Ivanka!

Policajac kaže kolegi:
• Čitav vikend sam proveo uz kanal Dunav-Tisa-Dunav.
• Ja taj kanal nemam na kablovskoj - odgovori ovaj!

Kako policajac objašnjava sinu negativne brojeve?
• To ti je, sine, kad imaš 10 ljudi u kupeu, 15 izađe i treba da se vrati još 5 da bi kupe bio prazan.

Spremaju se baba i deda za spavanje. Pita baba dedu:
• Jesi uzeo zaštitu?
• A šta će mi?
• Ne čitaš novine, pa ne znaš za salmonelu? Stvarno ne znaš kako stara jaja mogu biti opasna!

Došao Ciga u vojsku i posle tri dana traži od kapetana da ide kući.
• Jesi li normalan, tri dana si u vojsci i hoćeš kući?! - zagrmi kapetan.
• Gos'n kapetan, Mileva me 'oće, moram kući. Smak sveta će bude ako ne odem, ima nađe drugog!
• Dobro, ako je tako. Ali sutra da dođeš, jesi čuo?!
Prođe jedna nedelja, nema Cige, prođe druga, nema Cige. Tek nakon mesec dana dođe Ciga i kaže:
• Gospodin kapetan, ja doš'o!
• A ko si ti?
• Pa, Ciga, znate, pustio si me kući ...
• Pa gde si ti, magarče jedan, jesam ti rekao da dođeš sutra?!
Tek će Ciga:
• Gos'n kapetan, ja doš'o danas ...

Ustaje Milutin iz kreveta oko četiri sata ujutru i sprema se za lov. Stanojka ga pita:
• Gde ćeš crni Milutine ovako rano!?
Milutin odgovara:
• Ma Stanojka znaš da volim lov!
• Idi kad si lud - kaže Stanojka i nastavi da spava.
Uzima Milutin pušku i izlazi iz kuće. Napolju strašno hladno, probija se on kroz sneg i razmišlja o Stanojkinim rečima. Na par kilometara od kuće, Milutin odluči da se vrati. Stiže kući, skida se i podvlači pod jorgan uz komentar:
• Napolju je ledeno, drvo puca!
Stanojka mu se ugura u krilo govoreći:
• A onaj moj blesavi otišao u lov!