VICOTEKA

Sretnu se invalid i slepac. Pita slepac invalida:
• Kako ide?
Invalid mu odgovara:
• Kao što vidiš.

Legnu Fata i Mujo u krevet. Mujo počne milovati Fatu po grudima i kaže:
• Kad bi ove sise mogle nositi mleko, ne bi nam uopšte trebale krave.
Zatim joj počne milovati zadnjicu i kaže:
• Kad bi ova guzica mogla nositi jaja, ne bi nam trebale kokoške.
Tada ga Fata uhvati za mlitavu muškost i kaže:
• Kad bi ovaj tvoj mogao stajati pravo, ne bi nam uopšte bio potreban tvoj prijatelj Haso.

Čovek na samrtnoj postelji kaže lekaru:
• Doktore, molim Vas da napišete da sam umro od side.
• Zašto, pobogu? - upita doktor.
• Pa, kad umrem da mi niko ne jebe ženu, a ovi što su je već jebali nek se useru od straha.

• Draga, pozvao sam direktora na večeru.
• Kako si mogao? Znaš da nemamo ništa u kući, ostala je samo jedna konzerva graška.
• Sad je kasno, on sigurno dolazi. Nego, kad stigne ti reci da si pripemila pečenje sa graškom, a onda idi u kuhinju, razbij tanjir i reci: Do đavola, ispade mi pečenje u kantu za smeće. Ja ću onda reći: Daj barem taj grašak!
Kada je direktor stigao, žena uradi kako su se dogovorili i ispusti tanjir. Muž poviče:
• Kako si samo nespretna?! Sigurno si ispustila tanjir sa pečenjem?
• Još gore, dragi, ispustila sam grašak!

Ne znam zašto se svi ljute na političare?! Pa, nisu oni ništa uradili.

Dogovorili se Mujo i Haso kako će ubiti bika, pa Mujo kaže:
• Ja ću ga primiti za rogove, a ti ga maljem udri po glavi i tako čemo ga ubit.
Mujo primi bika za rogove a Haso zamahne te udari. Međutim biku ništa. Haso zamahne još jednom, a biku opet ništa. Mujo će na to:
• Haso, jebo ti bog mater, ako me još jednom udariš po glavi, pustiću bika.

Uhvatio vuk zeku. Sretne ga lija pa ga pita:
• Šta ćeš da radiš sa zekom?
• Praviću rakiju. - odgovori vuk.
• Kako to? - upita lija.
• Pa kad oni mogu da prave pivo od jelena, mogu i ja rakiju od zeca. - odbrusi vuk.

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Vraća se Piroćanac iz inostranstva i u ruci ima samo kavez sa papagajem. Stiže na carinu:
• Šta imate za carinu? – pita carinik.
• Ništa, samo papagaja.
• I on se carini.
• Papagaj? Kako? Koliko?
• Deset dinara živ, 5 dinara mrtav.
Gleda Piroćanac carinika, pa papagaja, pa carinika, kad će na to papagaj:
• Jovo, Jovo, nemoj da se zajebavaš za 5 dinara!

Overim knjižicu. Odem u Dom zdravlja, predam knjižicu i dok me prozovu - istekne mi overa.

Bila sam kod psihijatra. On je nacrtao ovce i rekao mi da ih čuvam dok se ne vrati, pa je izašao napolje. Ja sam nacrtala ogradu i otišla kući.