VICOTEKA

Mujo i Haso u zatvoru služe kaznu. Mujo slučajno nađe neki flomaster i počne da crta, a Haso će na to:
• Mujo, nemoj da šaraš po zidovima, isteraće nas!

• Dokle ćete?
• Eee, moj taksisto, .. i ja sam bih voleo da znam gde je moj život krenuo ... voleo bih da znam pravac u ovom lavirintu života ...
• Do mosta znači, ...?

U meni spava genije, a budala je uvek budna.

Perica radi kontrolni iz matematike i profesorka mu kaže:
• Nadam se da te ovog puta neću uhvatiti u prepisivanju!
• I ja se nadam ...

Mujo i Haso veliki fudbalski fanovi se dogovore da ko prvi umre dođe onom drugom u snu i javi mu da li se gore na nebu igra fudbal. Desilo se tako da Mujo prvi umre i kao što su se dogovorili jedno večeri dolazi Hasi u snu da mu javi.
• Haso,imam jednu dobru i jednu lošu vest - reče Mujo.
• Kaži prvo dobru - odgovara Haso.
• E pa ovako, dobra je ta da se gore na nebu fudbal igra još kako.
• Odlično, hajde mi reci sada lošu vest.
• Braniš u nedelju!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Štrajkuje u Beogradu 5000 Srba zbog nezaposlenosti. Nekim slučajem naiđe jedan gospodin u novom crnom Mercedesu, zaustavi se i pita jednog od strajkaša:
• A šta to radite?
•  Štrajkujemo zato što nema posla.
Gospodin izvadi vizitku iz džepa i kaže:
• Evo, možeš odmah sutra početi da radiš u mojoj firmi.
A štrajkaš će njemu:
• Pa di baš mene nađe od ovih 5000 ljudi?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Došao momak kod devojke i pita njenog oca:
• Ja bih voleo da se oženim vašom kćerkom, da li dozvoljavate?
Otac:
• Pa, u suštini dozvoljavam, a da li si pitao njenu majku?
Momak:
• Pa jesam, ali mi se kćerka više dopada.

Pacijent kaže medicinskoj sestri:
• Ne želim da ozdravim, želim što duže da vas gledam ...
• I nećete ozdraviti. Doktor je takođe zaljubljen u mene, a jutros je primetio kako me gledate!

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!