Nemoj da nas ne isteraju

Mujo i Haso u zatvoru služe kaznu. Mujo slučajno nađe neki flomaster i počne da crta, a Haso će na to: • Mujo, nemoj da šaraš po zidovima, isteraće nas!

Kaže baba unuku koji igra igrice: • Uh, bre dete, ta vaša generacija je mnogo zavisna od tehnologije! • Ćuti baba, imaš pejsmejker!

Mara je bila najlepša devojka u selu. Zato Sosa reče Lali: • Da bismo imali odličan seks, dok to radiš, treba da misliš na Maru. Kada su legli i kada je Lala počeo, odjednom onemoćao. • Koji ti je andrak, Lalo? Što na Maru ne misliš? – pita Sosa. • Šta vredi da mislim na Maru, kad te "on" prepozn'o.

Pita jedan policajac drugog: • Znaš li ti šta je to: ide šumom ne šušti, ide vodom ne žubori? Ovaj malo razmisli pa upita: • Da nije zagonetka?

Koja je sličnost između prdeža i "Otpisanih"? • Najopasniji je tihi.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Čovek se vraća kući sa poslovnog puta dan ranije. Prošla je ponoć. Vraćajući se kući pita taksistu, da li bi hteo da mu bude svedok, jer misli da ga žena vara, na šta taksista pristane, uz uslov da mu plati 100 Eura. Došavši kući, obojica se tiho ušuljaju u spavaću sobu. Muž upali svetlo, baci ćebe s kreveta i ugleda ženu sa ljubavnikom. Ljut uzme pištolj i prisloni ga ljubavniku na glavu. Žena poviče: • Ne pucaj, lagala sam ti da sam nasledila novac. ON je platio BMW kog sam ti dala, ON je platio jahtu, ON je platio godišnje karte za utakmice, ON je platio kuću na jezeru, čak plaća i mesečne račune. Negodujući, muž spusti pištolj, pogleda taksistu i upita: • Šta bi ti uradio? Taksista odgovori: • Pokrio bih ga ćebetom, da se ne prehladi.

• Ja stvarno ne znam zašto ti ne želiš da budeš sa mnom!? Gledao sam u dlan, u karte, ... • A u ogledalo nisi ...?

Dolazi muž kući i kaže ženi: • Kupio sam ti kafetin! • Šta će mi, ne boli me glava? • Eee, tu sam te čekao, ... Skidaj se!

Smuvaju se Mujo i Italijanka, šetaju oni plažom, a Italijanka mu kaže: • Baciami amore! ( Poljubi me, ljubavi! ) • Kud da te bacim u more? Italijanka ponovi: • Baciami amore! • 'Ajd kad si tako navalila! Baci je Mujo u more, a Italijanka počne da vikče: • Aiuto, Aiuto! ( U pomoć, u pomoć! ) A Mujo će: • Ludačo, nije more ljuto, nego slano!

Čuvajte zdravlje, ker kada se jednom razbolite, sav viski iz kuće ode doktorima.