Neko iz pogrebnog

Pročitao Mujo knjigu “Budi gazda u svojoj kući”. Otišao u kuhinju i stao pred Fatu. Upro joj je prst u facu i oštro rekao: • Znaj da sam ja gazda u ovoj kući i moja je reč zadnja! Večeras ćeš napraviti dobru večeru i kad pojedem, idu dobri kolači. Zatim idemo u spavaću sobu pa ćemo se onako kako ja hoću ... Onda ćeš mi spremiti kupku da se fino opustim. Oprat’ ćeš mi leđa i obrisati me, a onda doneti pidžamu! Nakon toga izmasiraćeš mi stopala i ruke! I ... pogodi, ko će me obući i očešljati kad sve to bude obavljeno? Na to će Fata: • Neko iz pogrebnog, pizda ti materina!

U domu zdravlja puno ljudi čeka da uđe u ordinaciju dok doktoru ističe radno vreme. Izlazi doktor iz ordinacije i kaže da može samo još jednog pacijenta da primi. Ljudi se odmah razgalamiše, a od pozadi se začu glas jedne Ciganke: • Doktore, doktore, pustite mene, ja imam pečenje. Doktor odgovori: • Hajde ti sa pečenjem ulazi. Uđe Ciganka unutra i doktor sav začuđen upita: • A je li, gde je to pečenje? Ciganka: • Pa doktore, peče me kad pišam!

Meni niko ništa u životu nije pomogao. Sve što imam svojim rukama sam ukrao!

Na pustoj plaži Mujo se skine do gole kože i zapliva daleko od obale. Posle nekog vremena, vraća se ka obali i vidi da pored njegove odeće sedi neka devojka i čita knjigu. Mujo ne izađe iz vode nego zaroni, izvadi nekakav lavor, pokrije sramotu i onda priđe devojci: • Kako se zove ta knjiga što čitaš? - pita Mujo. • Zove se: Kako se čitaju tuđe misli - kaže devojka. • Pa šta ja sad mislim? - pita Mujo. • Ti misliš da lavor ima dno - odgovori devojka.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Ako je plava kuća levo, a crvena desno, gde je bela kuća? • U Vašingtonu!

Dogovaraju se carinici šta da kupe kolegi za svadbeni poklon, pa jedan predlaže: • Da mu kupimo kožnu garnituru? • Malo je! - ostali će u glas. • Da mu kupimo automobil? - reče neko. • Malo je! • Da mu kupimo stan? - opet će neko. • Malo je! • A da ga pustimo da radi jednu smenu sam? • E to je već previše! - zagrajaše svi u glas.

Došao šesnaestogodišnji Ciga kod ćaleta i sav srećan kaže: • Čale 'ču se ženim! • To sine! Več sam se zabrin'o da ne prematoriš! Kak'a je mlada? • Ma, super čale, k'o Rijana, sam' još lepša. Jedanes' godine i još nevina. • A, je l' ima ona čaleta i braču? • Ima bre, nego šta! • Pu, bre, teraj to u pizdu materinu, kad nije valjala za svoju familiju, neće ni za našu!

• Kolega, s kim ste se sudarili? - upita policajac kolegu policajca koji se, posle saobraćajke, pijan teturao pored razlupanog službenog vozila. • Nemam pojma s kim, pobegao je, dole ... niz provaliju.

Pita momak devojku: • 'Oćeš se tucamo? • Što si tako vulgaran, seljačino jedna? • Ok, hoćeš li da nasumično udaramo dva skuvana i ofarbana embriona od kokoške dok ne pukne krečnjačka ljuska?

Drug izveo novu žensku u kafanu, mi damo nekom klincu 200 dindži da priđe stolu i da mu kaže: • Tataaa, ajde kući, spava mi seee ... Evo ga treći dan se ne javlja, sve nas blokir`o na telefonu!