VICOTEKA

Pročitao Mujo knjigu “Budi gazda u svojoj kući”. Otišao u kuhinju i stao pred Fatu. Upro joj je prst u facu i oštro rekao:
• Znaj da sam ja gazda u ovoj kući i moja je reč zadnja! Večeras ćeš napraviti dobru večeru i kad pojedem, idu dobri kolači. Zatim idemo u spavaću sobu pa ćemo se onako kako ja hoću ... Onda ćeš mi spremiti kupku da se fino opustim. Oprat’ ćeš mi leđa i obrisati me, a onda doneti pidžamu! Nakon toga izmasiraćeš mi stopala i ruke! I ... pogodi, ko će me obući i očešljati kad sve to bude obavljeno?
Na to će Fata:
• Neko iz pogrebnog, pizda ti materina!

Vraća se političar kući i obasipa suprugu poljupcima.
• Sve je gotovo, izabran sam!
• Stvarno! Ne lažeš?
• Ne, sad više nema potrebe.

Potrčao je u susret tramvaju. Nažalost, tramvaj ga nije prepoznao.

Za razliku od glave, stomak javlja kada je prazan.

• Dobro, kako ste pretpostavili da je privedeni bio pijan, - pita sudija policajca.
• Stajao je na sredini puta.
• I što je tu sumnjivo?
• Pokušavao je da podigne belu liniju ...

Vozi se baba u autobusu i nakon nekog vremena počne da se žali glasno govoreći:
• Bože, Bože al sam žedna!
Naravno, niko ne reaguje, a baba će opet:
• Bože, Bože kako sam žedna!
• Sačekaj baba dok stigneš tamo gde si krenula – reče jedan od putnika.
Nakon nekoliko trenutaka baba će opet:
• Bože, Bože kako sam žedna!
Iznervirani vozač naglo zaustavi autobus kraj neke kafane:
• Idite tamo pa se napijte vode. Samo da Vas više ne slušam!
Kad se baba napila i vratila u autobus, vozač odahnu i krenu dalje. Nakon nekoliko stotina metara baba se ponovo oglasi:
• Bože, Bože al sam bila žedna!

Sasvim je logično da u Kini nema pasa lutalica. Ni u Srbiji nema prasića lutalica.

Postoje dve vrste žena: DOBRE i MNOOOGO dobre žene.
• DOBRE žene imaju: dobro D, male P i mogu lepo da drže K, pri čemu je D - domaćinstvo, P - potrebe, a K - kuhinja ... a to što ste vi pomislili, ... to su MNOOOGO dobre žene.

Vraća se Piroćanac iz inostranstva i u ruci ima samo kavez sa papagajem. Stiže na carinu:
• Šta imate za carinu? – pita carinik.
• Ništa, samo papagaja.
• I on se carini.
• Papagaj? Kako? Koliko?
• Deset dinara živ, 5 dinara mrtav.
Gleda Piroćanac carinika, pa papagaja, pa carinika, kad će na to papagaj:
• Jovo, Jovo, nemoj da se zajebavaš za 5 dinara!

Krenuo Perica u večernju školu i nakon nekog vremena prozove ga profesor na času matematike:
• Perice, koliko je dva plus dva?
Perica ispali kao iz topa:
• Četiri!
Profesor reče:
• Sedi, pet!
Perica progunđa sebi u bradu:
• Ma, znao sam da je pet ...

Zašto piješ Sinalko?
• Jer je iste boje kao moji zubi!