Op, op

Piju pop i crkvenjak i hvale se ko je više žena kresnuo. Pošto nikako da se dogovore, odluče da već sutradan kad god neka vernica uđe u crkvu onaj ko ju je imao podvikne „Op!“. Tako i bi. Ujutro uđe prva vernica, a pop podvikne: • Op! Za njim će i crkvenjak: • Op! Uđe druga vernica, a pop opet: • Op! Crkvenjak odmah: • Op! Onda u crkvu uđu popadija i popova kćerka, pa pop podviknu uz smešak: • Op! A crkvenjak će: • Op, op!

On i ona vode ljubav u krevetu. On predloži: • Hajde da probamo pozu 68! • 68? Čula sam za pozu 69, ali za pozu 68 nisam nikad?! • Ti mi ga popušiš, a ja sam ti dužan jedno lizanje.

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega: • Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića? • Ne, šta se desilo? • Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe! • Ufff, ... Moglo je biti i gore! • Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?! • Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

• Perice, odakle ti taj prsten? - pita majka. • Našao sam ga na ulici! • Pa zašto ga nisi odneo policiji? • Pa, nisam smatrao da je to potrebno - na to će Perica. • Šta? Nisi smatrao da je to potrebno! Zbog čega?. • Pa zato što je na prstenu ugravirano: "ZAUVEK TVOJ".

Fata se žali Muji: • Dragi, mislim da mi je nos prevelik! Mujo će: • Ma 'ajde, na toliku glavu ne bi išao manji!

Poslao policajac ženu i dete na more, a on će da im se pridruži nekoliko dana kasnije. Kada je konačno došao, odmah navali na ženu, a ona kaže: • Da li si ti normalan, pa dete je još uvek budno! • Dobro – kaže policajac – idemo na plažu. Noć je, tamo nema nikoga. Žena pristane i odu oni na plažu. Policajac opet navali, ali tek što je počeo, čuje glas: • Ej, šta radite vas dvoje? Policajac pogleda i vidi svog kolegu. • Znaš, kolega, bio sam dva meseca na terenu. Nije to lako, moram malo da se opustim. • Dobro, kolega, ajde, ... tebe prvi put vidim, ali ovu ispod tebe privodim već treći put!

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra: • Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu. • Nemamo, snaho! Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo: • Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo? A otac mu odgovara: • Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Mujo nagovara Fatu na nepristojne stvari: • Može, ali tek posle svadbe - brani se Fata. • Ma, nemoj, pa da moram i od tvog muža da se krijem - odgovori Mujo.

Mama pita Pericu, pošto se vratio iz škole: • Sine, ima li petica u školi? Perica odgovara: • Ima mama, ima, dobijaju deca ...

Razgovaraju dvojica prijatelja: • Kako je bilo na sastanku sa onom plavušom? • Pa, polovično! • Kako polovično? • Ja sam došao, a ona nije!

Mrzim kada sam sa bivšom devojkom u istom redu na blagajni, pa kada me blagajnica pita: • Imate li nešto sitno? A ona odgovara: • Ima, ima!