Ja sam obućar

• Ja bih bio najsrećniji kada bi svi pešačili bar 10 kilometara dnevno. • Vi ste lekar? • Ne, ja sam obućar.

Otvorio Piroćanac kafanu pa šeta između stolova za kojima gosti večeraju. Pita ga jedan gost: • Gazda, sve ti je dobro, ali gde su ti čačkalice? • E pa nema! Ja ih skupljam sa poda, vi ih bacate, ja ih skupljam, vi ih lomite, pa ne mogu više!

Dečji biseri: • Ne znam koliko imam godina. To se stalno menja. • Tata je odrastao na selu. On je kravu video uživo! • Jako sam se uplašio kad se mama razbolela. Pomislio sam da će tata da nam kuva. • Ja se ne svađam s roditeljima. Nisu moj nivo. • Kad se mama posvađala sa tatom, prvi put sam video leteće tanjire. • Životno osiguranje je novac koji dobije onaj ko preživi smrtni slučaj. • Usvajanje je bolja mogućnost. Tako roditelji mogu sami da izaberu svoje dete i ne moraju da prihvate baš ono koje su dobili. • Krave ne smeju brzo da trče, da ne bi prosule mleko. • Crvi ne grizu jer imaju rep i napred i nazad. • Breskva je kao jabuka sa tepihom. • Proleće je prvo godišnje doba. U proleće kokoške nose jaja, a seljaci krompir. • Psi obično vole vodu. Neki čak toliko, da u njoj i žive. To su morski psi. • Sve ribe nose jaja. Ruske čak kavijar. • Zoološki vrt je super. Tamo možemo da vidimo životinje koje i ne postoje. • Nisam kršten, ali sam zato vakcinisan.

U zatvoru razgovoraraju dvojica zatvorenika: • A zašto si ti ovde? • Zbog genetskih nedistataka. • Kako to? • Rođen sam sa suviše dugim prstima i suviše kratkim nogama.

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno: • Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke. Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno: • Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!

Pita Perica komšiju: • Komšo je l' ti krave puše? Ovaj kaže: • Ne! • E pa onda, ... gori ti štala!

Bila dva Zemunca na slavi i jedan jede prstima, a drugi će: • Nožem, brate, nožem! • Koga, brate, koga?

Razgleda američka vojna delegacija naš muzej avijacije u Surčinu pa vide i ostatke svog nevidljivog F117. Šef delegacije upita našeg pilota koji im je bio vodič: • Znamo da Vam je PVO bila odlična ali me zanima kako ste se osećali dok ste ratovali protiv najveće sile na svetu? Na to će naš pilot, pomalo zbunjeno: • A, pa nismo mi nikada ratovali protiv Rusije.

Šta se dobije kada se ukrste Crnogorac i Japanac? • Biće koje bi htelo da radi, ali ne može da ustane!

Srele se dve prijateljice. Kаže jedna: • Joj draga, što si se tako ugojila? Odgovara druga: • Ma nisam, još sam i smršala. Nisi me videla pre mesec dana. Bila sam kao što si ti sada!

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac: • Ne valja Mujo, imaš prazan hod. • Kako ba prazan hod? • Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš. I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet: • Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod. • Pa kako bolan opet prazan hod? • Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši. I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže: • Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!