Ja sam obućar

• Ja bih bio najsrećniji kada bi svi pešačili bar 10 kilometara dnevno. • Vi ste lekar? • Ne, ja sam obućar.

Na gradilištu viče Mujo: • Bolan, Haso, je l' u tebe metar? • Ma jok, samo 15 santimetara!

Jednom davno živeo jedan mladić i zaljubio se, pa je pitao devojku: • Hoćeš li se udati za mene? Devojka je hladno odgovorila: • Ne! I tako je mladić živeo srećno do kraja života, išao u lov, išao u ribolov, igrao golf, gledao fudbal i pio pivo kad god je poželeo ...

Sudija: • Pošto ste sve priznali ... Ciga: • Aman, drug sudija, mor'o sam da priznam kad me tukla policija. Sudija: • Ali, pobogu, čoveče, policija danas nikog ne tuče. Ciga: • Danas možda ne, al' juče ne da su mlatili ...

Kako nastaje jedno veliko ništa? • Bosanac projektuje, Piroćanac finansira, a Crnogorac izvodi radove.

Polaže student usmeni ispit. Za to vreme profesor se ljulja na stolici. U jednom trenutku stolica se slomi i profesor padne na pod. Student ne izdrži i počne da se smeje. Profesor će na to, polako ustajući i čisteći odelo: • Eh, kolega, danas padosmo obojica!

Sudija na suđenju: • Zašto ste ubili zeca kada niste član Lovačkog društva? Okrivljeni odgovara: • Zato što je on jeo moj kupus, a nije član moje porodice!

Išli baba i deda sa dvogodišnjim unukom na more. Na plaži dune jaka oluja i dedi spadnu gaće. Baba na brzinu uzme unukovu portiklu i zaveže dedi umesto gaća, a na portikli piše: • Rasti, rasti, srećo moja, voli tebe baka tvoja!

Mujo postao šef na poslu i kadrovska mu poslala kandidatkinje za sekretaricu, pa on, naravno, izabere najzgodniju. Mesec dana on njoj nosi cveće i bombonijere, pa ona napokon pristane izaći na večeru s njim. Nakon večere svrate oni na pićence u njen stan i pićence po pićence, završe oni u krevetu. Nakon par minuta sekretarica upita: • Šefe, jel' uš'o? Mujo ponosno ispali: • Bezbel' da je uš'o, šta pitaš? Sekretarica uzdahne: • Jaooo, šefe, koliki jeeee ...

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis: • Pa, šta je ovo? - pita on. • Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva. • Kako nagluva? - pita komšija. • Pa lepo, nagluva, slabo čuje. • A, bi li mi je pozajmila na jedan dan? • Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva. Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu: • Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz! • Kako, šta je bilo? - pita ona. • Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ... • A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

Ona: • Ljubavi želim da se posebno lepo osećam za 8. mart. Ne moraš mi ništa kupovati, samo mi reci da sam lepa. On: • Ljubavi, ipak ću ti nešto kupiti. Da si lepa, reći ću ti za 1. april.