VICOTEKA

Kada me je devojka ostavila, hteo sam da se ubijem, ali mi žena nije dala.

 Vidi unuk dedu kako sedi na klupi bez gaća pa ga upita:
• Deko, što sediš bez gaća na klupi?
• Ma pusti sinko, to je ideja ove tvoje lude babe, juče sam sedeo na klupi bez šala pa mi se ukočio vrat ...

Šiša Mujo na Baščaršiji mušteriju, a Haso proviri, pa pita:
• Jel' gazda Mujo, kad bi me mog'o ošišat'?
• Za dva sahata, neb' moglo prije.
• Hajd' uzdravlje!
I nema Hase dva dana, a onda opet ista priča ...
• Za sahat i po dođi - veli mu Mujo.
Opet ga nema koji dan, pa kad dođe ponovo će:
• Kad bi moglo?
• Za sahat. - odgovori Mujo.
Ode Haso, a Mujo zovne šegrta:
• Kemo, sine, deder vidi kud ide ova budala, kad se ni jednom ne vrati na
šišanje.
Ode Kemo i vrati se, a sve se smijulji ...
• Đe ode, Alaha ti, ona budala?
• Kod gazdarice, gazda.

Poveli tata i mama Pericu na svadbu. Perica upita:
• Zašto je ona teta u beloj haljini?
Mama odgovara:
• Bela boja je boja sreće.
• A zašto je onda onaj čika pored nje u crnom?

Učiteljica:
• Šta nam daje krava?
Perica:
• Mleko.
Učiteljica:
• Šta nam daje kokoška?
Perica:
• Jaja.
Učiteljica:
• A koza?
Perica:
• Pa zadatke za domaći.

Hvali se Mujo svom jaranu Hasi:
• E moj Haso, gde ti ja sve nisam bio ... Pariz, London, Njujork, Melburn, ... takođe ni u Rimu nisam bio!

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Sretoh juče popa i rekoh:
• Dobar dan pope!
Pop mi oštro odbrusi:
• Nisam ja pop, ja sam otac!
U tom momentu poče moj Džeki da laje na njega, a ja mu rekoh:
• Ne laj na oca, Džeki!

Došao Zemunac na more. Odluči on da nauči sina da pliva. Baci ga u more, a mali potone. Stavi mu „mišiće“, opet ga baci u vodu i mali opet potone. Stavi mu i šlauf, pokuša ponovo – mali opet potone. Nema druge, još i peraje – mali opet potone. Gleda to drugi Zemunac sa obale pa pita:
• Tebra, a kol'ko mu teška ona kajla oko vrata?

Jave Milašinu da mu se porodila Zlatana i da je rodila sina. Milašin sav srećan stigne u porodilište, ali mu ništa nije bilo jasno kada je video tamnoputo dete pored Zlatane:
• Šta je to, Zlatana?
• Ete, vidiš, uvek sam ti govorila da ne gasiš svetlo!

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.