Hteo sam da se ubijem

Kada me je devojka ostavila, hteo sam da se ubijem, ali mi žena nije dala.

• Šta Vam se najviše sviđa na Sajmu knjiga? • Mešano meso!

Policajci u nekom selu videli stado ovaca, pa jedan kaže: • Ajde da uzmemo jednu ovcu pa je ispečemo. Kada su izlazili sa pašnjaka, naiđe pastir: • Vi ste sigurno policajci? - reče pastir. • Ma nemoj, a kako ti to znaš? - upita policajac. • Pa od svih ovih ovaca Vi ste izabrali baš šarplaninca. - odbrusi pastir.

Tražim ženu svog života, ... ali pod uslovom da ne sazna njen muž.

Umrla čoveku žena posle dugog života. Kad su je ispratili i pokopali, vrate se kući. Utom se naoblači i nebo zaparaju munje i gromovi. A muž reče: • Stigla je!

Oženio se Crnogorac, pa počeo da zapostavlja svoje bračne dužnosti. Žena se požali prijateljici i zatraži savet. Ova je posavetuje: • Kupi crni donji veš i probaj da ga zavedeš. Žena je posluša i kupi crni donji veš. Uveče, kad je muž legao u krevet i počeo da čita novine, žena počne da se mazi pokušavajući da mu skrene pažnju na sebe. Posle izvesnog vremena, Crnogorac odloži novine, pa kaže: • Ako je umro striko Savo, odma’ mi reci, nemoj mi tu okolišavat!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

• Izlaziš li nekad negde? • Da! • Gde? • Povremeno iz depresije!

Žali se Lala lekaru da ima problema u seksu: • Ta, gos’n doktore, sve je dobro i normalno kad “to” radim prvi put. Al’, kad ‘oću da ponovim, javljaju mi se tegobe: znojim se, puls mi je ubrzan, srce lupa li lupa, ‘oću da prokuvam, toliko mi je vrućina! • Dobro, Lalo, a koliku pauzu praviš između prvog i drugog puta? • Pa, gos’n doktore, prvi put je uvek u zimu, a drugi put je tako, u julu il’ u avgustu!

• I tako ti ja, bolan Haso, sednem u avion i pravac Frankfurt. Kad za pola sata pojavi se neka raja, zauzeše avion i kažu da su otmičari. A mene baš zabole, ono, ... nije moj avion, briga me, 'ladan k'o Clint Eastwood. Bejah miran sve dok nisu krenuli silovati jednu žensku. Tu je meni puk'o film. Dig'o se ja i dreknem, onako k'o šerif: Pustite je! I pustili je na miru, ali postavili meni ultimatum: • Il' skačeš, il' te svi guzimo!?! Haso se sav uživio u priču: • I, jesi l' skak'o? • Jesam, ... malo u početku, ... dok mi se guzica nije razradila!

Kako se na Turskom kaže peder? • U čmar aga!