Koja vukojebina

Sretnu se Mujo i Haso nakon deset godina: • Ma gde si ti, kućo stara, nisam te video sto godina! • Pa, evo me, putovao malo po svetu, bio tu i tamo, čak sam živeo dve godine u Londonu! • London? Gde ti je to? • To ti je grad u Engleskoj, jedno 2.000 kilometara od Sarajeva. • U jebote, koja vukojebina!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Ležali baba i deda u krevetu, i baba počne da peva: • Jutros mi je ruža procvetala. Počne da se otkopčava i opet krene: • Jutros mi je ruža procvetala. Kad će deda na to: • Džabe je tebi ruža procvetala kad' je meni zumbul uvenuo.

Sede Mujo i Fata pred televizorom, ona se razvalila po kauču onako debela, pa pogleda mršavog Muju i reče mu tiho: • Mujo, bolan, kad te neko pogleda 'vakog, mog'o b' pomislit' da glad vlada u svijetu .... Mujo je mrko pogleda i odgovori: • Šut', bona, kad pogleda tebe pomislit' će da s' ti kriva za glad u svijetu!

Fata se vraća kući kasno uveče, a Mujo je odmah dočeka urlanjem još sa vrata: • Fato, bona, gdje si ti do sada!? Fata se izvlači: • Ma, bjež', bolan, zaustavio me policajac ... Mujo upita: • A što te zaustavio? Fata mirno odgovori: • Pa, voz'la sam prebrzo ... Mujo se opet naljuti: • I dobro, kol'ku ti je kaznu opalio? Fata slegnu ramenima: • Tri puta ...

Pričaju dva pandura. Kaže prvi: • Kupio sam pre neki dan četku za WC. • I, kakva je? • Šta ja znam. Više mi se sviđa papir.

Sede dve babe na klupi u parku, pa prva kaže drugoj: • Zamisli, juče uđem u lift u našoj zgradi, kad unutra stoji manijak! • Jao, užas! • To je i on rekao!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu: • Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari! Nakon završenog posla, pita anđeo: • Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda? Bog reče: • Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine: - Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan. - Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek. - Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Prava žena nikada ne vara muža, ali se često kaje što nije.

Čovek koji je inače vrlo nesrećan u braku, vraća se kući potpuno pijan. Žena mu otvara vrata: • Dakle - zamuckuje on i petlja jezikom - Ja zaista nemam sreće ... • Kako to? - pita ga žena. • Cele noći sam pio da te zaboravim, a sada te vidim duplo!

Kako prepoznati bebu Zemunca u porodilišu? • Ima zatamnjena stakla na inkubatoru!