Čokolada za decu

Oženio se Piroćanac, pa kupio veliku čokoladu kako bi obradovao suprugu. Odlomi jednu kocku da je posluži, a ostatak pažljivo upakuje govoreći joj: • Ovo će sačuvamo za decu. Njoj nešto nije jasno, pa ga pita: • Čiju decu, dragi? • Pa našu, draga. Ona će opet zbunjeno: • Pa mi gi nemamo. A on će njoj: • Će gi imamo.

• Mama, a što se tetkina ćerka zove Ruža? • Zato što tetka voli cveće, zlato moje. • Mama, a šta ti voliš? • Đokice, ne budi dosadan.

Mama molim te da me više ne pokrivaš noću kada spavam! • Sine, pa znaš da se plašim da nenazebeš ... • Razumem mama, ali otkrivaš mi ženu!

Sedi zeka na obali reke, puši, pije i peca. Prođe lija na novom harliju: • O, lijo, ima se, može se! - kaže zeka. • Znaš šta, zeko, ja ne pušim, ne pijem, tako uštedim pare i, eto, kupim harlija. Tako oni završe razgovor. Sledećeg dana zeka opet na obali reke, puši, pije, oko njega 20.000 konzervi, ... i peca. Prođe lija u crvenom ferariju: • O, lijo, ima se, može se! • E, pa ja ne pušim i ne pijem, tako uštedim pare i kupim ferari! Tu opet završe razgovor. Sledećeg dana lija kod kuće pere svog ferarija, kad ... proleti zeka u avionu: • O, zeko, ima se, može se! • E, lijo, ja prodao ambalažu!

Negde na ulici, razgovaraju muž i žena. Žena kaže: • Majke ti, pogledaj onu pijanduru! • A, ko ti je taj? - upita muž. • Pre jedno deset godina me je zaprosio i odbila sam ga. • O Bože, pa on još slavi! - odbrusi muž.

• Kume zdravo. šta radiš? • Ništa kume, tu nešto sa decom. • Jel' još uvek prodaješ onaj tvoj auto za pet 'iljada? • Prodajem ga kume, što pitaš? • Nešto smo Nada i ja pričali da ga kupimo, pa da te pitam da li bi mogao meni da prodaš jeftinije? • Pa, ovaj, mogao bih recimo za petsto manje. • A jel' bi mogao da mi ga daš na rate? • Kako to misliš? • Recimo, na odloženo, jedno godinu dana. • Pa, mislim , čekaj ... malo je dugo za te pare ... • 'Ajde bre, pa nemaš sto kumova, a imaš para, a ko te uvek "pokrivao" kod žene kad' si pravio sranja? • Dobro, jesi ... 'ajde nek' ti bude na godinu dana. • E, kume, samo još nešto da te pitam? • Kaži? • A jel' možeš da mi pozajmiš jedno pet glava za more, glupo je da uzmem auto, a da ga vozimo samo po gradu ...

Kaže Perica mami: • Zašto si mi donela sir sa rupicama kad znaš da ga ne volim?! A mama će na to: • Pa ti pojedi sir, a rupice ostavi!

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana: • Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ? • Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje! Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita: • Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ? • Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom! • A što ne može petkom? • Pa sine, petkom si ti u buretu!

U bolnici, pored bolesničke postelje: • Izvinite, koliko ste visoki? • Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent. • Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Išao Haso kod doktora da traži lek za ženu. • Šta joj je? – pita doktor. • Ne čuje dobro. • Koliko je oštećenje sluha? • Uh, ne znam tačno, ali ću ispitati. Vraća se on kući i još iz dvorišta pita: • Fatoooo, šta ima za ručak? Nema odgovora. Kad je bio na kućnom pragu, opet upita: • Fato, šta ima za ručak? Opet nema odgovora. Ispred kuhinjskih vrata opet upita: • Fato, šta ima za ručak? Opet se niko ne javlja. Onda uđe u kuhinju i primaknuvši se njenom uhu upita: • Fato, šta ima za ručak? • Ama krompiruša, tri puta sam ti rekla!

Prodaje Era na pijaci koštice od šljiva. Dolazi policajac i pita: • Šta ti je to? • Prodajem koštice od šljiva. • A čemu služe? • Pojedeš jednu, pa budeš pametniji. • A pošto ti je to? • 5 evra komad. • Daj jednu. Policajac pojede košticu, zastade malo pa kaže: • Stani malo! Za 5 evra sam mogao da kupim pet kila šljiva, ... i dobijem sto koštica umesto jedne! • Eto vidiš, već deluje, odmah si postao pametniji! • Pazi stvarno, ... daj još dve koštice!