VICOTEKA

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar:
• Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže:
• E, među anđelima nije.
Onda traži u drugoj pa kaže:
• Nije ni u čistilištu. Nema ga!
Uzme još jednu knjigu, traži, pa će:
• Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima.
Najednom se priseti i upita udovicu:
• Koliko ste dugo bili u braku?
Udovica:
• Pa nekih 50 godina ...
Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu:
• Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

I poštenog čoveka možete potkupiti, samo morate pošteno platiti.

Sede Mujo i Haso na obali, pecaju i pijuckaju pivo.
• Mislim da ću morati da se razvedem - reče Mujo - žena sa mnom već dva meseca ne progovara ni reč.
Haso otpije gutljaj pa će:
• Razmisli, nije lako opet naći takvu ženu.

Finac doveo ženu u porodilište da mu rodi nasednike. Čekao je i čekao, i ... nakon nekoliko sati dođe sestra i kaže mu da je dobio petoro sinova, zdravih i krupnih i da se svi, kao i majka osećaju dobro!
• Iskreno, govoreći i nisam iznenađen jer imam onu stvar kao dimnjak od fabrike - reče on hvalisavo!
• To je OK - kaže sestra - ali možda ste tu stvar trebali malo da pročistite, jer su vam sva deca crnci!

Pita Fata Muju:
• Mujo, gde su Alpi?
Mujo će zbunjeno:
• Alpi? Ne znam Fato, pa ti si zadnja spremala sobu.

On i ona vode ljubav u krevetu. On predloži:
• Hajde da probamo pozu 68!
• 68? Čula sam za pozu 69, ali za pozu 68 nisam nikad?!
• Ti mi ga popušiš, a ja sam ti dužan jedno lizanje.

Pita doktor pijanca kome se tresu ruke:
• Puno pijete?
• Ne, pola prospem.

Momak i devojka naručili puževe u restoranu. Jedu oni i jedu, kad ostade samo jedan pužić. Uzme ga devojka i sisa, sisa, ali puž nikako da izađe. Da ga ona dečku. On pokuša nekoliko puta, ali ništa. Uzme ga devojka ponovo i pogleda malo bolje. Kad ono mali puž se drži za kućicu i viče:
• To, mala, tooo!!!

Koliko je dugačka sekunda?
• Zavisi sa koje strane vrata od WC-a se nalaziš.

Žene se bude zevajući, a muškarci sa erekcijom. Slučajnost?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...