VICOTEKA

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar:
• Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže:
• E, među anđelima nije.
Onda traži u drugoj pa kaže:
• Nije ni u čistilištu. Nema ga!
Uzme još jednu knjigu, traži, pa će:
• Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima.
Najednom se priseti i upita udovicu:
• Koliko ste dugo bili u braku?
Udovica:
• Pa nekih 50 godina ...
Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu:
• Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

• I tako ti ja, bolan Haso, sednem u avion i pravac Frankfurt. Kad za pola sata pojavi se neka raja, zauzeše avion i kažu da su otmičari. A mene baš zabole, ono, ... nije moj avion, briga me, 'ladan k'o Clint Eastwood. Bejah miran sve dok nisu krenuli silovati jednu žensku. Tu je meni puk'o film. Dig'o se ja i dreknem, onako k'o šerif: Pustite je! I pustili je na miru, ali postavili meni ultimatum:
• Il' skačeš, il' te svi guzimo!?!
Haso se sav uživio u priču:
• I, jesi l' skak'o?
• Jesam, ... malo u početku, ... dok mi se guzica nije razradila!

Zove sin tatu:
• Upomoć, tata, požar u kući!
Otac odgovori:
• Tiše, sine, probudićeš mamu.

Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena:
• Ama, čo'če, đe su vam puževi?
• Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

• Grudi ili butine?
• Ma samo da je dobra osoba, ali ono ... da ima dobro dupe.
• Ovo je mesara mladiću, hoćete li grudi ili butine?

Došao čovek kući, a na kauču leži žena i gleda neki TV program za kuvanje. Kaže joj muž:
• Ženo, što to gledaš kad i onako ne znaš da kuvaš?
• Pa i ti gledaš porniće i opet ne znaš da jebeš ...

Sudija se obraća čoveku koji je tužio svog komšiju:
• Vama je, znači, komšija rekao da ste majmun. Da li je to istina?
• Da, istina je.
• Pa, što ga onda tužite?

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Bog je stvorio čoveka jer vibrator ne može ženu da vodi na more.