VICOTEKA

Oduševljena devojka pita dečka:
• Da li je istina da radiš za televiziju?
• Da, ostale su mi još četiri rate.

• Žao mi je, ali moram da te osudim zbog proizvodnje i prodaje rakije! - reče sudija Milisavu.
• A ko me video da proizvodim rakiju? - upita Milisav.
• Nisu te videli, ali su ti u podrumu pronašli za to potreban alat!
• Onda me osudite i za silovanje!
• Zašto za silovanje?
• Pa, imam i za to potreban alat!

Pukla cev za vodu u stanici policije, pa komandir pozvao majstora. Majstor seo na bicikl i otišao u policiju. Komandir kaže dežurnom:
• Vodi ga dole u podrum.
Posle dvadesetak minuta dolazi dežurni kod komandira i kaže:
• Šefe, sve mi je priznao, samo za motorcangle neće da kaže ... mamu mu njegovu!

• Halo, vi ste električar?
• Da gospođo, kako vam mogu pomoći?
• Obećali ste da ćete danas doći i popraviti zvono na ulaznim vratima, ali niste došli ...
• Ja sam dolazio gospođo, zvonio sam duže od petnaest minuta, ali niko nije izašao!

Ne znam zašto se svi ljute na političare?! Pa, nisu oni ništa uradili.

Pita Milojko Radojku:
• Radojka, šta misliš, ima li života posle smrti?
Radojka će na to:
• Milojko, budi precizniji, posle čije smrti?

Videćemo za devet meseci ko se najbolje proveo za 1. maj!

Bio Mujo stalno na službenom putu, pa da mu Fata ne bi bila nervozna, kupi joj vibrator.
• Bona, Fato, eto, kada mene nema, a ti ga koristi.
Ode Mujo opet na službeni put i kad se vrati, vidi vibrator u kanti za smeće.
• Fato, pa zašto je vibrator u kanti? – upita Mujo.
• Izem ti vibrator, ... sve mi plombe izbi – odgovori Fata.

Pita Mujo Fatu da se igraju Velikog brata i ona pristane. Mujo će biti Veliki brat, a ona ukućanin. Fata sva sretna jedva je čekala početak igre, a Muje će njoj:
• Fato, imaš 30 sekundi da napustiš kuću Velikog brata.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pogledam u frižider - gladan sam. Pogledam u ogledalo - nisam.