VICOTEKA

Obećala zlatna ribica Muji da će mu ispuniti jednu želju ako je pusti:
• Al' sam ti ja neke kurate sreće, pa kud samo jednu. Šta ću sad?
Misli on, misli i smisli:
• Daj ti meni da kad pišam, pišam rakiju.
Dođe on kući, pozove prijatelje, piša u čašu i daje im. Svi se čude kako dobra rakija. Prolazi tako i Fata, pa pozovu i nju:
Vidi bona Fato ovo čudo, Mujo piša rakiju!!
Mujo joj kaže:
• Bona Fato, evo ti čaša pa probaj i ti.
Ona mu odgovori:
Šta će mi čaša, ja ću iz boce ...

• Kako se zoveš?
• Dunja.
• A tvoja sestra?
• Višnja.
• Mamu vam multivitaminsku!

Ako želite da ostavite drogu ili rakiju, ostavite ih kod mene.

Umro Piroćancu otac. Otišao je da kupi ocu urnu i pita prodavca:
• Pošto vam je ova urna?
• 100 eura.
• Imate li neku jeftiniju? - pita on.
• Imam, evo ova je 50 eura.
• A pošto je ona tamo na kraju?
• To je tegla od krastavaca! Daću vam je za džabe.
• Uzeću je - odgovori Piroćanac - jer tatko je i onako voleo da gleda kroz prozor.

Izbio požar u jednoj zgradi i skupilo se ispred 1000 ljudi. Videše na prozoru zapaljene zgrade ženu koja želi da baci svoje dete. Iz grupe ljudi izlazi jedan čovek i govori:
• Pustite mene da uhvatim dete, nekad sam bio golman.
Žena baci dete, a okupljeni ljudi ce na to:
• Gooolll ...

Idu dva Crnogorca nekim planinskim putem, ... odjedanput jedan zastane, vrati se par koraka nazad i zgazi puža koji je bio na stazi iza njih! Drugi se iznervira:
• Danilooo! Auu čoče, što uradi to?!
• Aa, nervira me mnogo, prati nas još od Kolašina!

Molim pevačicu da ne trese sisama oko mog muža, ... novčanik je kod mene.

• Ja baš volim morsku hranu - kaže muž.
• Jao dragi, i ja isto. Šta najviše voliš? - upita žena.
• Kada na plaži jedem pljeskavicu!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.

Razgovaraju dva policajca i pita jedan drugog:
• Ge si ti rođen?
• Kod kuće, a ti?
• Ja sam u bolnici.
• A što, šta ti je bilo?