VICOTEKA

Objavili Crnogorci rat Kinezima i skupili se na jednom mestu da malo porazgovaraju. Jedan Crnogorac pita:
• A, đe je ta Kina?
Drugi odgovara:
• To je tamo daleko, iza sedam mora i sedam gora.
• A, kol`ko nji` ima?
• Oko dvije milijarde.
• Auuu, a đe da sahranimo tol'ki narod?

Ne prekidaj me dok te zaboravljam! Posle moram sve iz početka ...

Mujo priča Husi:
• Fata mi već par godina radi kod jednog čuvenog mađioničara. Mislim da je pokupila par fora ...
• Kakvih fora, bolan?
• Pa, jednog dana sam se vratio kući sa posla ranije nego inače, a Fata je bila u našem krevetu. Rekla je: "Abraka dabra" i iz ormara je izašao moj najbolji jaran Haso. Jadnik se sigurno pitao šta mu se desilo ...

Kakve sam sreće, meni bi i da sam matičar, svaka rekla NE!

Piroćanac se ispoveda, pa ga sveštenik pita:
• Šta si zgrešio?
• Ništa, samo sam prošle nedelje ukrao frezu ...
• Kaješ li se? - pita ponovo sveštenik.
• Što bi' se kajao, freza nova, novcijata ...

Mujo dobio nove komšije, migrante sa Bliskog istoka, i vidi jednog od njih kako trese tepih, pa mu dobaci:
• Šta je Ahmed, neće da upali?

Sede dve plavuše u parku i kaže prva:
• Vidiš ona dva tipa; levi mi je ljubavnik, a desni verenik.
A na to će druga:
• Kakva slučajnost, kod mene je obrnuto!

Vrati se mali Ciga iz škole i obrati se ocu:
• Tato, rekla nam učiteljica da za sutra treba da kupimo atlas.
• Kakav atlas, ima da ideš peške u školu kao što sam i ja išao!

Dođe Piroćanac u kafanu vikne:
• Konobaru, donesi ovamo pola hleba i jedno ćevapče.
Konobar mu odgovori:
• Pazi da se ne najedeš!
Posle pola sata, Piroćanac opet zove konobara:
• Donesi još pola hleba da izjedem ono ćevapče.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Razgovaraju kolege na poslu:
• Jesi li se pomirio sa ženom? Vidim cepate drva!
• Ne, ... to smo samo delili ormar!