Momačko veče

Dolazi muž kući rano ujutro, sav raštiman. Žena ga dočekuje: • Gde si ti do sada, aaa? • Pa, kolega se ženi, ... pa napravio momačko veče. • A, je l'? Da niste doveli neku kurvetinu, pa radili redaljku na kauču, aaa? • Nismo, otkud ti to? • Jaooo, nemoj meni da pričaš, kao da nikada nisam bila na momačkoj večeri!

Kaže Perica mami: • Mama, tata je opet pijan. • A otkud ti to znaš? • Pa, eno ga, brije ogledalo.

Vrati se mali Ciga iz škole i obrati se ocu: • Tato, rekla nam učiteljica da za sutra treba da kupimo atlas. • Kakav atlas, ima da ideš peške u školu kao što sam i ja išao!

• Znaš, ... ima nečeg erotskog u tebi. • Stvarno? • Da, ... glup si kao kurac.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Razgovaraju Bosanac i Slovenac: • Naše žene, kad dobiju jabuku, naprave kolač od jabuke, a vaše, Mujo? • Naše kad dobiju šljivu, rade sve što treba, jarane.

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu: • Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo. Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac: • Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!

Uđe Perica u pekaru i pita pekara: • Što vam je hleb ovako tvrd i suv? Na to će pekar Perici: • Ćuti, dete, ne lupetaj. Pa, ja sam pravio hleb kad ti još nisi bio ni rođen! • Pa što ga tek sad prodajete - upita Perica.

Radojica došao na kapiju kod komšije, otvara njegov devetogodišnji sin: • Zdravo, jel' ti otac kod kuće? • Nije, otiš'o je do grada. • A stariji brat Steva? • I on otiš'o sa tatom ... • Uff ... • Kaži komšija, ako ti nešto treba od alata, ja znam gde stoji. • Ma, jok, hteo sam da pričam sa tvoim ocem, pošto je tvoj brat Steva napravio dete mojoj ćerki Nadi ... • Eeeee, za to ćete stvarno morati da pričate sa tatom, ... znam da za vepra uzima 200 eur, za bika 500 eur, a kol'ko će da traži za Stevu, stvarno ne znam!

Došao Amerikanac u Podgoricu, seo u taksi i razgleda grad. Prolaze pored stadiona: • Možete li mi reći, šta je ovo? • Ada cush! To ti je stadion Budućnosti! • Aha! Pa dobro. Tako nešto kod nas napravi se za oko 10 dana ... Prolaze pored pozorišta: • A šta je ovo? • Ada, zgrada pozorišta, jadan! • To se kod nas tako može napraviti za jedno nedelju dana - reče Amerikanac. Prolaze pored Mileniuma: • A moliću lepo, šta je ovo? Taksista popizde: • A NE ZNAM, ČASTI MI. JUTROS NIJE BILO TU!

Napravili Amerikanci robota za hvatanje lopova. • Jednog dana oni odvedu robota u Izreal i za 10 minuta robot je uhvatio 100 lopova. • Odvedu ga oni u Španiju i za 20 minuta robot je uhvatio 200 lopova. • Odvedu ga oni u Srbiju i za 10 minuta su im ukrali robota!