VICOTEKA

Čovek zove nekog telefonom:
• Halo, da li je to savetovalište za alkoholičare?
• Jeste, izvolite!
• Imam jedno pitanje: Je l´ ide led u vinjak?

Srele se dve prijateljice. Kаže jedna:
• Joj draga, što si se tako ugojila?
Odgovara druga:
• Ma nisam, još sam i smršala. Nisi me videla pre mesec dana. Bila sam kao što si ti sada!

Šta je prava matematika?
• To je kad u dva ujutro vadiš 'koren' iz nepoznate.

Moja baba možda ne zna šta je kompjuter, ali ni ja nikada neću znati šta je penzija.

Dolazi muž kući rano ujutro, sav raštiman. Žena ga dočekuje:
• Gde si ti do sada, aaa?
• Pa, kolega se ženi, ... pa napravio momačko veče.
• A, je l'? Da niste doveli neku kurvetinu, pa radili redaljku na kauču, aaa?
• Nismo, otkud ti to?
• Jaooo, nemoj meni da pričaš, kao da nikada nisam bila na momačkoj večeri!

Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže:
• Ja verujem u broj sedam.
Pitaju ga ostali zašto veruje, a on odgovori:
• Rođen sam 7.7.1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam.
Na to svi oduševljeno viknu:
• I šta, ... bio je prvi?
Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu:
• Ne, ... bio je sedmi.

Voze se tata i ćerkica vozom. Ćerka gledajući kroz prozor oduševljeno reče:
• Tata, tata, kako su lepi oni konjovi!
• Nisu konjovi nego konji, i nisu konji već krave!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Direktoru škole zvoni telefon:
• Halo, je li to direktor?
• Da, izvolite!
• Moram da Vas obavestim da Marija Jović danas neće doći u školu, bolesna je pa će ići kod lekara.
• U redu, a smem li da znam ko zove?
• Moja mama.

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina:
• Eto vam ga, naučite ga da slika ...
• Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ...
• Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!

Žena se vratila iz šopinga i zatekla muža u krevetu sa ljupkom mladom ženom. Upravo kada se spremala da osuje paljbu po njemu, on joj reče:
• Možda Te zanima, kako je uopšte došlo do toga? Vozeći se autoputom ka kući, ugledao sam mladu devojku, koja je izgledala umorna i zamazana. Dovezao sam je kući i dao nešto da pojede, tačnije juneći odrezak, koji si Ti zaboravila u frižideru. Pošto je bila bosonoga, dao sam joj one cipele, koje si Ti odbacila, jer su izašle iz mode. Bilo joj je hladno, pa sam joj dao Tvoju jaknu, što sam Ti kupio za rođendan, ali koju Ti nisi nosila zbog boje. Pantalone su joj bile poderane, pa sam joj dao Tvoje, znaš one farmerke, koje su Tebi bile male, ali njoj su perfektno stajale. Kad je odlazila, upitala me:
• Da li ima još nesto, što Vaša žena više ne upotrebljava?!