VICOTEKA

Po čemu prepoznati kratkovidnog ginekologa?
• Po vlažnom nosu.

Ulazi nastavnica u razred držeci pismene zadatke i ljutito kaže:
• Sram vas bilo, deco! Ja vam zadajem temu "Slavne žene sveta" a vi mi tamo pišete o Ceci i nekakvoj Ledi Gaga! Kako se nijedan nije setio da piše recimo o ... Mariji Kiri!?!
Na to se deca uzvrpolje, pogledavaju i počnu da se smeju.
• Vama je sad i smešno, sram vas bilo!
Na to se Perica odvaži, ustane i kaže:
• Nastavnice, ne zove se Marija Kiri, nego Maraja Keri!

I gde su mi one pare što su mi moji čuvali da ne izgubim dok sam bio mali? ... Gde?

Majka udala ćerku, ali, nakon nedelju dana, vrati se ćerka kući. Pita je majka što joj je, a kći će:
• Radi se o onim stvarima ...
• Reci sve mami, žene smo obe.
• Ma, on nikako neće, samo čita knjigu.
• Hajde ti natrag, doći ću ja da izvidim situaciju.
Tako majka došla, a zet će joj:
• Oprostite, idem u sobu da čitam knjigu.
Ćerka će:
• Eto vidiš, mama, o tome sam ti pričala.
Na to će majka:
• Daj ti meni svoju spavaćicu.
Ode majka u sobu i zet joj gurne prst u picu.
Vrati se ona kod ćerke u sobu pa kaže:
• Eno, gurnuo mi je prst. Znači da hoće ...
• Ma, jok, to on samo da ne liže prst kad lista stranice.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Mujo na čaršiji naleti na Fatinog dermatologa, pa ga ovaj prepozna i upita:
• Je l` šta pomogla ona prirodna voćna maska koju sam prepis`o Fati?
Mujo slegnu ramenima:
• Jest`, vala, sve dok je nije skinula ...

Pita neki prolaznik čoveka:
• Kako se ide u Kovin?
• Samo skreneš! - odgovori mu ovaj.

Uvodi plavuša struju u kuću. Pita je električar:
• Hoćete li visoki ili niski napon?
Plavuša odgovori:
• Vidite, ja bih taj visoki - da mi ga deca ne dohvate!

Overim knjižicu. Odem u Dom zdravlja, predam knjižicu i dok me prozovu - istekne mi overa.

Razgovaraju dva poslanika u skupštini:
• Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života.
• Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

Saobraćajac u kontroli kaže Cigi vozaču kog je zaustavio:
• Ovo što Vi vozite ne može se nazvati automobilom!
Ciga mu odgovori:
• Da, znam, zato i nemam vozačku dozvolu!