Ima li crno-belih žena?

Vratio se Mujo iz ekspedicije sa Severnog pola, pa pita Hasu: • Čuj, Haso, ima li skroz crnih žena? • Naravno da ima! • A ima li skroz belih? • Pa, naravno! • A ima li crno-belih? • Nema, Mujo! • E, onda sam spavao sa pingvinom!

Razgovaraju dve koleginice plavuše u kancelariji: • Ej, znaš šta mi se juče desilo? - pita jedna. • Ne znam šta? • Ušla sam graškom u muški WC, kad tamo - direktor. I slatka moja videla sam mu onu stvar ... • I, baš me interesuje kakav mu je? - zntiželjno će druga. • Pa, ... malo je slan za moj ukus.

Kada prelazite ulicu uvek pazite na kola, a ne na semafor. Semafori retko kad udare čoveka.

Razgovaraju dve plavuše i kaže jedna: • Doktor mi je rekao da sledećih nedelju dana živim na jabukama. Druga će: • A šta ako padneš?

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije: • Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ... • Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

• Ja neću stići, uzmi dete iz vrtića. P.S. • Ne brini, prepoznaće on tebe!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Na dan žalosti u Severnoj Koreji, čovek zove telefonom nadležne u partiji i pita za zvanični stav: • Moram da pitam, da li je dozvoljen seks za dan žalosti? • Dozvoljen je, ali samo sa svojom ženom! • A zašto samo sa svojom? • Pa, da tuga bude veća!

• Od svih knjiga i knjižica koja ti je najviše pomogla u životu? • Očeva štedna knjižica!

Baba u autobusu i želi da sedne, pa se obraća jednom mladiću: • Ustani sine da baba smesti kosti. A vozač će na to: • Nemoj da ti Kosta jebe mater.

Izvede profesor Muju pred tablu i reče mu: • Nacrtaj jabuku. Pita ga Mujo: • Hoćeš kiselu ili slatku?