VICOTEKA

Putuje atom kroz plavušinu glavu, sudari se sa mozgom, pa kaže:
• OpIzvini, nisam te video!

Kada sa dvanaestog sprata istovremeno bacimo mačku i baterijsku lampu, a obe padnu u isto vreme, šta možemo da zaključimo?
• Mačka leti brzinom svetlosti.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Doživeo haker brodolom i našao se na pustom ostrvu. Posle sedam meseci, na drugoj strani ostrva sretne dobru ribu. Kaže mu ona:
• Sada ću ti dati sve ono za čim si žudeo svih ovih sedam meseci.
Na to će on:
• Nemoj pričati da imaš Internet!

Bio student Crnogorac na nekoj sahrani pa onako usput čita natpise na spomenicima: dipl. inž. taj i taj, dipl. ekonomista taj i taj, dipl. pravnik taj i taj. Posle nekog vremena, sav tužan, kaže prijatelju do sebe:
• A, kad ja umrem, meni će pisati: Uhvatio uslov za treću godinu!

Ako želite da povratite novac, uložite ga u alkohol.

Čovek iznervirano otvara ulazna vrata ispred kojih stoje pijani momak i zbunjena devojka:
• Momče, prvo sam ti rekao da dođete kući do ponoći, a sad je pola tri. Drugo, ... rekao sam da nema alkohola, a ti pijan dovodiš moju ćerku! I treće, rekao sam ti da ... čekaj bre ... idiote, ova devojka nije moja ćerka!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Muž kasno dolazi kući i zatiče poruku od žene zakačenu na frižideru:
• Ne mogu više! Ovo više ne funkcioniše, zbogom!
Muž u čudu, otvara frižider, svetlo radi, pivo je hladno, i misli:
• Šta joj je? Šta ne funkcioniše?

Kod muškarca prvo primetim oči, ... dok mi gleda u sise!

Zaustavi policajac vozača koji je vozio oko 200 na sat kroz naseljeno mesto:
• Mogu da objasnim ... - poče vozač da se pravda.
• Bolje ćuti! - reče policajac - Prvo se lepo o'ladi malo u ćuzi, pa onda objašnjavaj komandiru!
• Ali, molim vas ... - poče vozač ponovo - Samo da vam kažem ...
• Tišina! - dreknu policajac - Polazi sa mnom!
Nakon dva sata u zatvoru, policajac prilazi zatvoreniku:
• Možda ćeš ipak imati sreće. Komandir je na venčanju svoje ćerke, pa je verovatno dobre volje.
• Ne verujem, ... ja sam mladoženja ...