Hrana u menzama

Sreo Mujo Hasu: • Hej Haso, čuo sam da si se oženio?! • Jesam, oženio sam se. • A zašto kada si se kleo da se nikada nećeš oženiti? • Nije mi se više sviđala hrana po menzama i kioscima brze hrane. • I kako je sada? • Sada mi se sviđa!

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina. Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso: • Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Čovek vozi kola, a žena mu stalno dobacuje: • Sporije vozi, ... sporije, izginućemo negde. Istovremeno sa zadnjeg sedišta tašta dovikuje: • Brže zete, brže, ... zakasnićemo. Čoveku pukne film, pa se prodere: • Dobro bre ženo, u pizdu materinu, ... ko ovde vozi kola: ti ili tvoja majka?!

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan: • Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima? Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će: • Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

Oženili se Mujo i Fata i nakon dve godine dobiju sina. Čim je Fata rodila, Mujina mater se zaputi iz rodnog sela u Sarajevo da vidi unuka. Dođe baba kod njih, gleda unuka s jedne, pa s druge strane i pričeka dok Fata nije otišla u kuhinju. Uđe ona za Fatom, zatvori vrata i kaže joj: • Slušaj, bona, Fato ... ne bi htela bit' nepristojna, ali on uopšte ne liči na mog Muju. Fata je pogleda ispod oka, dignu suknju i reče: • Slušaj ti, bona ... ni ja ne želim bit' nepristojna, ali ovo je pička, a ne aparat za fotokopiranje!

Kupi Ciga bazen, dođe to i do novina. Došli da ga intervjuišu i pita ga novinar: • Kako se osećate sada kada ste kupili bazen? Pomirisa se Ciga, pa reče: • Aaa kume, više se ne osećamo!

Dolazi baka u kasapnicu i pita: • Je li, sine, od čega je ova svinjska pašteta? Prodavac kaže: • Od svinjskog mesa! • Aha, ... a pileća? • Pa, od pilećeg mesa! • Jao sine, za đačku ne smem ni da pitam!

Objašnjava otac petogodišnjem Perici: • Ako hoćeš da budeš jak kao tata, moraš da pojedeš sav spanać iz tanjira. A Perica odgovara: • Neću da budem jak kao tata. Hoću da komandujem kao mama.

Nosili Lala i Spira zvono na vrh crkve i krenuše dole nakon obavljena posla, ali lift ne radi a stepenice zaključane. Čekali Lala i Spira tako tri - četiri sata kad će odjednom Lala: • Spiro, ja moram da serem. A Spira mu kaže: • Ma obavi to tu, na licu mesta, preko oluka, neka padne dole pa ćemo počistiti kada siđemo. Kad dole u dvorištu pop drži liturgiju i raširenih ruku pita: • Bože šta ćeš ti nama dati? Sleti mu govno pravo u ruku. Pop sav u čudu ali nastavi: • Bože šta ćemo mi tebi dati? A Lala odozgo viče: • Papiiiira! Paaaapiiiraaa!

Uhvatio gazda voćnjaka lepu i mladu Ciganku u krađi šljiva. • E, sad ću sve te šljive da ti nanižem oko vrata, i da te vodim kroz selo kao lopova. • Nemoj bre gazdo, sramota. • Neću jedino ako ćeš da vodimo ljubav. • Moram da pitam Cigu, da vidim šta on kaže. • Stvarno sramota – kaže Ciga – dobro, može, ali samo malo. Gazda navalio, Ciganki prija, a Ciga viri i komentariše: • Vidi ti njega, za šaku šljiva koliko nabiva. Tek će Ciganka: • Nek nabiva kol'ko oće, njegovo je voće!

Bio Ciga u ratu i stavili ga u rov. Iz rova svi pucaju, samo Ciga leži u rovu i ne diže glavu. Pita ga kapetan: • Cigo, što ti jedini ne pucaš? A Ciga mu kaže: • Gospo'n kapetan, ja ih tol'ko mrzim da ne mogu očima da ih gledam!