VICOTEKA

Na času nastavnik učenicima govori o narkomaniji i efektima delovanja opojnih droga:
• Dvadeset do šezdeset minuta nakon unošenja u organizam droga izaziva provalu oslobođene energije i euforiju. Dolazi do povećanja budnosti i energije, kao i potiskivanja žeđi, umora i sna. Javlja se živahnost i raste osećaj bliskosti sa drugom osobom ili okruženjem, a moguće je plesati satima. Zvukovi, boje i emocije izgledaju i doživljavaju se intenzivnije, a javljaju se i halucinacije.
Perica ustade i upita:
• Nastavniče, a ima li droga i loših strana?

Došao Mujo iz Amerike, pita ga Haso:
• Bolan Mujo, kako je u Americi?
• E moj Haso, oni su ti trideset godina iza nas! Tamo je još uvek sve dobro!

Složio Mujo puzzle i kaže Hasi:
• Vidi Haso, za ovo mi je trebalo samo mesec dana!
• I šta sa tim?
• A na kutiji piše od 3 do 5 godina!

Tri moguća načina izlaska iz krize u Srbiji:
• Autobuska stanica,
• Železnička stanica,
• Aerodrom.

Nikada ne zadržavajte prdež u sebi, jer on putuje po čitavom telu sve do mozga. Eto tako ljudi dobijaju usrane ideje!

Šta radi Ciga na desktop-u?
• Pretura po Recycle bin-u.

Meni zapravo ne smeta što sam nezaposlen, nego što nemam platu.

Dođe pijanica u kafanu i traži votku. Konobar mu odgovori:
• Ne služimo pijane goste.
Ode on, a posle pola sata dođe opet i zatraži votku. Konobar mu opet kaže:
• Rekao sam ti da ne služimo pijane goste.
Ode on i opet za pola sata dođe i traži votku. Konobar mu podvikne:
• Koliko puta sam ti rekao da ne služimo pijane goste?!
Na to će pijanica:
• A bre, je l’ ima neka kafana gde ti ne radiš?!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Po čemu se prepoznaje veseli i nasmejani bajker?
• Po mušicama između zuba.

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?