VICOTEKA

Žena u poznim srednjim godinama dolazi na kliniku za plastične operacije i kaže doktoru:
• Znate, upoznala sam divnog mladića od 18 godina. Planiramo da se venčamo za par meseci pa ne bih da ga razočaram. Želim da mi operišete vaginu, tako da izgleda kao da imam 18 godina.
• U redu, to je rutinska operacija.
• Samo, pazite. Ne želim da o ovome sazna ni jedan tabloid ili časopis, znači, bez publiciteta.
• Ništa ne brinite, možete nam verovati, garantujemo Vam potpunu diskreciju.
Mesec dana nakon operacije, žena otvara vrata i vidi cveće, sa zahvalnicom što je izvršila operaciju. Besna zove doktora i kaže mu:
• Rekoh vam bez publiciteta, a upravo sam dobila cveće za porukom u kojoj se spominje operacija!
• A, ne brinite, to je onaj tip sa odeljenja za opekotine, samo je hteo da vam se zahvali za nove uši!

• Je l' slaviš Dan zaljubljenih?
• Ne slavim brate, ja sam Srbin, slavim Svetog Trifuna! A ti?
• Ni ja isto ništa ne jebem!

Tri trgovca se hvale:
• Juče sam prodao slepcu televizor.
• Nije to ništa, može da ga sluša! Ja sam prekjuče prodao radio gluvom čoveku.
• Ni to nije ništa, ja sam prodao plavuši sat - kukavicu.
• Pa, šta tu ima čudno? - pitaju prva dvojica.
• Uz to sam joj prodao i 100kg hrane za ptice.

Odveo Mujo Fatu kod ginekologa kad će doktor:
• Mujo, Fata je trudna.
• Ma kakvi trudna! Pazio sam, doktore!
• Eh, Mujo, pazio si! To ti je kao u saobraćaju - džaba ti paziš kad drugi ne pazi.

Čak Noris je sagradio kuću u kojoj se rodio.

Dva policajca:
• Prodajem moju peglicu, 10 godina staru, sa pređenih 150.000 km.
• Ko će ti kupiti peglicu sa 150.000 km? Idi kod mehaničara i skini kilometražu.
Dan posle:
• Bio sam kod mehaničara i skinuo kilometražu na 90.000 km.
• Previše za jednu peglicu staru 10 godina. Treba da skineš još kilometara.
Dan posle:
• Znaš ona moja peglica; poslušao sam te i sada ima 25.000 km.
• A da? I koliko tražiš?

Džaba si se obukla za 100 evra, kada si se skinula za 20!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Na gradilištu viče Mujo:
• Bolan, Haso, je l' u tebe metar?
• Ma jok, samo 15 santimetara!

Dok srećna majka drži novorođenče u naručju, prilazi joj medicinska sestra i kaže:
• Napolju je srećni otac sa buketom cveća, da li da ga pustim kod Vas?
• Ne! Ni sličajno!
• Pa zašto gospođo?
• Svakog trenutka treba da naiđe i moj muž!

Razgovaraju dva prijatelja:
• U mojoj firmi traže blagajnika.
• Zašto? Pa prošle nedelje ste uzeli novog.
• Jes'. Baš njega i traže.