Da zahvali za uši

Žena u poznim srednjim godinama dolazi na kliniku za plastične operacije i kaže doktoru: • Znate, upoznala sam divnog mladića od 18 godina. Planiramo da se venčamo za par meseci pa ne bih da ga razočaram. Želim da mi operišete vaginu, tako da izgleda kao da imam 18 godina. • U redu, to je rutinska operacija. • Samo, pazite. Ne želim da o ovome sazna ni jedan tabloid ili časopis, znači, bez publiciteta. • Ništa ne brinite, možete nam verovati, garantujemo Vam potpunu diskreciju. Mesec dana nakon operacije, žena otvara vrata i vidi cveće, sa zahvalnicom što je izvršila operaciju. Besna zove doktora i kaže mu: • Rekoh vam bez publiciteta, a upravo sam dobila cveće za porukom u kojoj se spominje operacija! • A, ne brinite, to je onaj tip sa odeljenja za opekotine, samo je hteo da vam se zahvali za nove uši!

Priča Lala svojim unucima kako su se patili za vreme drugog svetskog rata: • I tako se mi najeli šunke, slanine, švargli i kulena, kad ono nemci zauzeli bunar ... a paradajz slabo rodio, pa smo morali piti vina!

Zašto su tange skupe? • Niko nije lud da ti se zavlači u dupe za male pare.

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita: • Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video? • Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka? • Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...

Čovek donosi TV u servis: • Ej majstore, doneo sam ti TV, ima tona ali nema slike, šta može da bude? • Paaa, može da bude radio!

Sudeći po ovome što sam noćas video i doživeo - nisam ti prvi?! • Pa, dobro si pogodio. • Stvarno? ... Znao sam. • A, sudeći po onome što sam ja noćas doživela - nisi mi ni poslednji.

Nisu svi ljudi isti, svako je budala na svoj način.

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora: • ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru. • U kojem hotelu ste odseli? • Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama? • Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ... • Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Budi se čovek kasno popodne, posle dočeka Krsne slave, sav mamuran ... Posle posete kupatilu, nekako se dogega do dnevne sobe gde mu žena prinese kafu ... • Šta se sinoć dešavalo, ničeg se ne sećam ... Je l' bilo gore nego što mislim? • I gore od toga, napio si se k'o svinja, ispovraćao se direktorovoj ženi na haljinu, a onda si svom šefu, njegovom šefu i samom generalnom direktoru rekao da su majmuni, nesposobni kreteni, lopovi ... • Uh, ... i šta je onda bilo? • Onda te je generalni otpustio, naravno. • Eee, ... jebeš ga! • Jesam, ... danas. ... Vraćaš se na posao u sredu ...

Došao seljak prvi put u Beograd, ne može se da se snađe, pa pita jednog pandura gde se nalazi Kalemegdan. Pandur će njemu: • E stari moj, pa to zna svaka budala ... • Pa zato te i pitam! - odgovori seljak.

Otvorio Piroćanac kafanu pa šeta između stolova za kojima gosti večeraju. Pita ga jedan gost: • Gazda, sve ti je dobro, ali gde su ti čačkalice? • E pa nema! Ja ih skupljam sa poda, vi ih bacate, ja ih skupljam, vi ih lomite, pa ne mogu više!