Nisu svi ljudi isti

Nisu svi ljudi isti, svako je budala na svoj način.

Grdi pandur svog sina: • Sine, stvarno mislim da nije u redu da već u petom razredu pušiš! • Da, tata, ali pričao si mi da si i ti počeo da pušiš u petom razredu. • Ma jeste, ali ja sam tada imao 17 godina.

Postoje ljudi koji ostaju praznih šaka čak i kada se uhvate za glavu!

Meni niko ništa u životu nije pomogao. Sve što imam svojim rukama sam ukrao!

Stopira Piroćanac sa troje dece. Naiđe neki biznismen sa ogromnim džipom i sažali se. Kada je Piroćanac počeo da priča, ovaj mu reče: • Slušaj, ja vas Piroćance ne volim baš mnogo, nervira me kakvi ste i kako pričate, ali sam te povezao zbog dece. Ako do Beograda ne kažeš ni jednu reč daću ti 100 evra, a ako progovoriš ti meni 50. Piroćanac se složi. Krene biznismen da vozi 200 na sat, da uleće u krivine, u makaze… Ali Piroćanac ni da bekne. Kada su konačno stigli u Beograd, kaže mu biznismen: • Svaka čast evo ti tvojih 100 evra! Ali da mi kažeš kada ti je bilo najteže? • Kada mi je ispalo ono najmlađe dete!

• Dugo ste ribolovac? • Već 10 godina. • I nije vam dosadno sedeti satima i čekati da riba možda zagrize? • Jok! Uvek se nađe neka budala koja postavlja glupa pitanja!

Pita jedan pecaroš drugog: • Kako to, kolega, da ti uvek imaš ribe, a ja šta god da uradim ne mogu da upecam? • Otkriću ti tajnu. Ja svako jutro pre pecanja proverim na koju stranu mi je okrenuta ona stvar, pa prema tome zabacim i mamac, i do sada nisam pogrešio. • A šta radiš ako ti stoji uspravno? • E druže moj, onda ne moram da idem na glupo pecanje.

Uđem na FB ... Ceca. Upalim TV ... Karleuša. Otvorim novčanik i Boga molim da bude Stoja, kad ono ... Kitić.

Probudi se narkoman i izađe na terasu da zapali džoint. Ispuši on jedan, kad iznenada neka bleštava kugla preleti preko neba. On se začudi, ali zapali drugi džoint. Opet sjajna kugla preleti preko neba. Narkoman pomisli da nešto nije u redu i vrati se u sobu. Ugleda ga mama i upita ga: • Sine, pa gde si ti bio? On odgovori: • Na terasi, majko. • Pa zar dva dana?!

Žena se vratila iz šopinga i zatekla muža u krevetu sa ljupkom mladom ženom. Upravo kada se spremala da osuje paljbu po njemu, on joj reče: • Možda Te zanima, kako je uopšte došlo do toga? Vozeći se autoputom ka kući, ugledao sam mladu devojku, koja je izgledala umorna i zamazana. Dovezao sam je kući i dao nešto da pojede, tačnije juneći odrezak, koji si Ti zaboravila u frižideru. Pošto je bila bosonoga, dao sam joj one cipele, koje si Ti odbacila, jer su izašle iz mode. Bilo joj je hladno, pa sam joj dao Tvoju jaknu, što sam Ti kupio za rođendan, ali koju Ti nisi nosila zbog boje. Pantalone su joj bile poderane, pa sam joj dao Tvoje, znaš one farmerke, koje su Tebi bile male, ali njoj su perfektno stajale. Kad je odlazila, upitala me: • Da li ima još nesto, što Vaša žena više ne upotrebljava?!

Došla Stanojka doktoru, sva otečena i plava po licu. Požali mu se da je Miljojko pretuče svaki put kada se uveče vrati iz kafane. Doktor je posavetuje: • Gospođo, skuvajte čaj od kamilice, pa kada Miljojko dođe uveče kući, napunite usta čajem i grgljajte taj čaj dok Miljojko ne ode da spava, i za osam dana dođite na kontrolu. Posle osam dana dođe Stanojka na kontrolu i sva srećna pohvali doktora: • Gos`n doktore, Vi pravite čudesa. Otkako se držim vaše terapije, Miljojko je potpuno miran i ne tuče me. • Pa to sam i mislio. U Vašem slučaju nije kriv alkohol, nego jezik!