Nikada te nećemo zaboraviti

Vraćaju se dve žene sa proslave 8. marta i onako pijane, uđu u groblje da obave nuždu. Jedna se obriše gaćama i baci ih, a druga se obriše trakom sa venca koji je stajao pored nje. Sutradan, našli se njihovi muževi u kafani. Kaže jedan: • Zamisli ona moja sinoć došla kući pijana i to bez gaća! • Nije to ništa, moja je došla sa gaćama ali kada ih je skinula, viri traka, a na njoj piše: "Nikada te nećemo zaboraviti: Marko, Pera, Žika, Laza, Steva, Vlada, Zoran, ... i cela uprava FK Pobeda!"

Upala dva policajca u neku rupu, pa posle više neuspešnih pokušaja da se iz nje izvuku, jedan ljutito reče: • Ako odavde ne izađemo za 15 minuta, ja odoh kući!

Nosi Mujo Hasu na leđima kroz vodu, kad će odjednom Mujo: • Čekaj, Haso, siđi! Uđe mi neka riba u dupe ... • Nije ti to riba, bolan, Mujo, to se ja pričvrstio ...

Šetaju dva psa ulicom i jedan kaže: • Juče su postavljali nove bandere. Drugi odgovara: • E, to mora da se zalije!

Hvali se Ciga: • Moja predivna devojka mi je sinoć poslala poruku, ... dobro, nije predivna, divna je, ... dobro, nije divna, lepa je, ... dobro, nije mi poslala poruku, ... dobro, nemam devojku ...

Kad već pijem zbog tebe, dođi bar da platiš račun!

Sosa pita Lalu: • Lalo, zašto piješ pivo zatvorenih očiju? Lala odgovara: • Ta, zato što su mi doktori rekli da pivo ne smem ni očima da vidim!

Pita jedna plavuša drugu: • Čime se ti baviš? A druga odgovara: • Režijom. Na to će prva: • Je li to ono: struja, voda, ... ?

Ide Perica ulicom i sretne ga nastavnik: • Dobar dan, Perice. Znaš li, molim te, koliko je sati? • Pola tri, nastavniče. • Dobro, Perice, sedi.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Na licitaciji za farbanje broda Queen Mary 2, posao dobije kompanije Mujo & Co. iz Doboja. Po završetku posla dolazi nadzorni organ da proveri kako je ofarbano. Gleda komisija kvalitet boje, koliko slojeva ima, itd. ... Sa obale ... sve OK. Sednu u čamac da pogledaju drugu stranu i vide da ona uopšte nije ofarbana. • Jel' umete Vi, mr. Mujo, da čitate ugovor? • Jes vala, umem. • Pa što ste ofarbali samo jednu stranu? • A jel' umete VI da čitate ugovor: lepo piše da "farbanju broda pristupaju, s jedne strane, Mujo & Co. iz Doboja, a s druge strane investitor". Il' farbajte svoju stranu, il' da pišemo neki aneks!