VICOTEKA

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac:
• Ne valja Mujo, imaš prazan hod.
• Kako ba prazan hod?
• Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš.
I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet:
• Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod.
• Pa kako bolan opet prazan hod?
• Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši.
I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže:
• Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!

• Bio sam na vašaru, pijan sam gađao iz puške da osvojim neku nagradu.
• Šta si gađao?
• Ma znaš, ... Ciganka zavrti točak sa brojevima i to gađaš.
• Aha, i šta si osvojio?
• Pola godine u Mitrovici.
• Pa šta si pogodio?
• Ciganku.

Dolazi Milisav kući posle celodnevnog rada na njivi, izvali se na trosed i požali:
• Noge su mi mrtve umorne!
A Živadinka će na to:
• Sudeći po mirisu, umrele su pre tri dana!

Teškom mukom planinar se popne do vrha Kopaonika. Kuca na vrata neke male planinske kućice. Čuje se dečji glas:
• Da?
• Da li ti je tata tu?
• Nije, izašao je kad je došla mama.
• Znači, mama ti je tu?
• Nije, izašla je kad sam ja došao.
• Pa zar vi nikada niste zajedno? - pita zbunjeno planinar.
• Jesmo, ali u kući. Ovo nam je poljski WC.

Zašto Deda Mraz nosi lenjir?
• Meri Krismas.

Došao otac malog Perice u školu na informacije i kaže njemu nastavnica:
• Vaš sin je ceo test prepisao od najbolje učenice u odeljenju!
Pita nju otac:
• A kako znate da je Perica od nje prepisao test, a ne ona od njega?
• Znam tako što su im prva 3 odgovora identična, a u četvrtom je ona napisala – “ne znam”, a Perica je napisao – “neznam ni ja”!

Mrkli mrak u šumi. Ništa se ne vidi, ni prst pred okom. Odjednom nalete jedan na drugog zeka i tvor. Tvor sav preplašen upita:
• Ko si ti? Opiši se!
• Krznat sam jedem kupus i šargarepu, odgovori zeka.
• Daj bre, zeko, umalo me srce ne strefi.
• A ko si ti? - upita zeka.
• Crn sam, kradem kokoške i smrdim.
• Idi Cigo u pičku materinu, prepao si me.

• Kad mi je nizak pritisak, popijem crnoga vina, ... kada je visok, popijem rakijicu, ... kad se pre`ladim, pijem kuvanu rakiju ili vino, ... ako nemam apetita, udarim po belom vinu, a za bolje varenje pijem pivo ...
• Pobogu, čoveče, piješ li ti ikad vodu?
• Toliko bolestan još nisam bio!

Ivica i Perica kasne na čas. Pita profesorka Ivicu:
• Gde si ti bio?
On odgovori:
• Ne znam.
Isto pitanje profesorka postavi i Perici, a on će na to:
• Ja sam bio sa Ivicom.

• Bako, bako, što su ti tako velike oči?
• Ćuti dete, deda popio viagru!

Gledaju dva ludaka u ludnici kako moler kreči zid, pa jedan od njih reče:
• Hajde da mu pomerimo merdevine, neka padne!
A drugi će na to:
• Ma džaba, neće pasti, vidiš da se drži za četku!