VICOTEKA

Idemo da spremamo ispit iz matematike. Tebe i mene saberemo, odeću oduzmemo, noge podelimo, pa se množimo.

Neka riba sedi na klupi u parku i jede sladoled. Prilazi joj tip:
• Ćao, mogu li nešto da te pitam?
Ona:
• Naravno!
• Ali, ne znam baš ... znam da ćeš pogrešno shvatiti!
• Nee, pitaj!
• Smem li jednom da liznem?
Ona mu pruži svoj sladoled, a on će na to:
• Eto vidiš, pogrešno si shvatila ...

Momak i devojka naručili puževe u restoranu. Jedu oni i jedu, kad ostade samo jedan pužić. Uzme ga devojka i sisa, sisa, ali puž nikako da izađe. Da ga ona dečku. On pokuša nekoliko puta, ali ništa. Uzme ga devojka ponovo i pogleda malo bolje. Kad ono mali puž se drži za kućicu i viče:
• To, mala, tooo!!!

Kako Crnogorci peru auto?
• Jedan drži sunđer, a drugi vozi napred - nazad.

Mara je bila najlepša devojka u selu. Zato Sosa reče Lali:
• Da bismo imali odličan seks, dok to radiš, treba da misliš na Maru.
Kada su legli i kada je Lala počeo, odjednom onemoćao.
• Koji ti je andrak, Lalo? Što na Maru ne misliš? – pita Sosa.
• Šta vredi da mislim na Maru, kad te "on" prepozn'o.

Pita deda Pericu kakve su mu ocene u školi. Perica nevoljno odgovara:
• Ma loše bre, samo marširaju.
• Kako to marširaju? - pita deda.
• Pa lepo - 1, 2, 1, 2, 1, 2, 1, 2, ...!

Došla baba u mušku javnu kuću i pita:
• Deco, mogu li za 50 evra dobiti kakvog momka?
Tip kaže:
• Dobro, bako, naći ćemo nešto.
Daju baki intelektualca. Kad se baba vrati iz sobe, poče da se žali da je prevarena. Šef će na to:
• A šta bi ti za 50 evra? Da ti dam kamiondžiju?

U policijskoj stanici oštećeni se obraća načelniku:
• Molim vas, obavezno moram da razgovaram sa provalnikom.
• Zašto, pobogu?
• Gorim od želje da saznam kako je uspeo da uđe u naš stan u tri sata ujutro, a da to ne primeti moja zena!?

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Neki ljudi su kao baloni. Lete visoko, a prazni ...

Nakon šest meseci zabavljanja, kaže devojka mladiću:
• Dragi, vreme je da me predstaviš svojoj porodici.
• Neće moći, draga, žena mi je na poslu, a deca u školi!