VICOTEKA

Doživeo Lala kliničku smrt. Čim je došao sebi, sjate se razne tajne službe. Prvo ruska. Pitaju ga:
• Ima li Boga?
Lala kaže:
• Ima.
Rusi mu plate milion rubalja da ne priča da ima Boga. Onda do njega dospe tajna služba Vatikana i pita ga:
• Da li ima Boga?
• Nema - kaže Lala.
Papini izaslanici mu daju milijardu evra da ne priča da nema Boga. Onda dođe CIA i pita Lalu:
• Ima li Boga?
• Ima - kaže Lala - al' je crnac!

Posle burne žurke u studenjaku, student se budi u bolnici:
• Šta mi se desilo? – pita zabrinutog cimera koji stoji kraj bolničkog ležaja.
• Ma, pusti. Napili smo se k’o stoke, pa si ti negde oko ponoći izašao na krov i kladio se u 100 evra da ćeš tri puta obleteti zgradu.
• Pa, što me nisi zaustavio, da se ne polomim ovako?
• Ih, ja uložio 50 evra da ćeš uspeti!

Kako se pozdravljaju naci-hakeri?
• Zip-Fajl!

Muž doveo bolesnu ženu kod doktora. Posle rutinskog pregleda, doktor izdvoji muža u svoju kancelariju i oprezno mu saopšti:
• Situacija nije bezazlena, moraće da ostane u bolnici.
• Doktore, recite mi za koliko će da ozdravi?
• Za 500 evra! - odgovori doktor.

Pita Fata majku:
• Mama, mogu li sa Mujom u bioskop?
Na to će mati:
• A koji se film daje?
• Horor – odgovori Fata.
• E, ne može - kaže mati – da se sva isprepadaš pa mu u bioskopu priđeš bliže.
• Pa, mogu li gledati ljubavni – upita Fata.
• A, neee – panično kaže mati – pa da se počnete ljubakati.
• Pa, mogu li barem gledati komediju?
• Možeš – kaže mati ...
I kad je Fata došla kući iz bioskopa upita je mati kako je bilo ... a ona odgovara:
• Ma da me Mujo nije držao dole, upišala bih se od smeha!

Pita Perica nastavnicu srpskog jezika:
• Da li se pravilno kaže: nezaposlen ili nije član nijedne stranke?

• Kolege se na Vas žale da se ponašate u firmi kao da ste sam Bog!
• Pa, ... ja to i jesam!
• A kako ste došli do toga?
• Jednostavno, ... kada sam počeo da mu se molim, shvatio sam da pričam sam sa sobom.

Kaže Perica prijateljima:
• Znate da je novi iPhone 6 fantastičan za mršavljenje?
Na to će drugari:
• Na koji način?
Perica:
• Pa kupite ga i ostanete bez para za hleb!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora:
•  ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru.
• U kojem hotelu ste odseli?
• Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama?
• Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ...
• Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Pita konobar gosta:
• Jeste li Vi onaj kome su ukrali kišobran?
• Jesam. Pronašli ste ga?
• Ma ne, samo sam došao da Vam kažem da je prestala kiša.