Jesi li mi kupio kafu

Došao Ciga ranije kući i zatekne kuma sa ženom. Mileva poče da se pravda: • A bre, Miko, si mi kupio kafu? • Nisam. • Si mi kupio šećer? • Nisam. • Pa šta ona oćeš, ... sa šta sam mogla kuma da počastim?

Plavuša, a uz to i devica, kaže vibratoru: • Nemoj da se treseš, i meni je prvi put.

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan: • Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita: • Ko je to bio u ovo doba noći? • Ma neka pijandura traži da ga poguram! • Pa jesi li mu pomogao? • Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla! • Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući! Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak: • Alo, gde si, jesi tu? • Jesam - prodere se i pijanac. • Treba li da te poguram? • Treba, hvala! • A gde si? • Evo me na ljuljašci.

Deca u Crnoj Gori krenula u školu, a ne znaju kojim jezikom govore. Naučiće kada dođu u Beograd na fakultet.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Dolazi Mujo kući nakon tri godine zatvora i ... ugleda kolevku sa detetom u njoj, pa zabezeknuto upita: • Fato, bona, šta je ovo? • Dete, bolan Mujo, na šta ti liči? • Pa čije dete, nesrećo jedna, jesam li ti rekao da budeš poštena? Fata slegnu ramenima: • Pa moje, bolan Mujo, a moglo je i tvoje bit’ da si bio pošten!

Učiteljica pita decu: • Da li Bog postoji? • Da, postoji? • Možete li ga videti? • Ne. • Možete li ga dodirnuti? • Ne. • Pa, onda on ne postoji Perica upita učiteljicu: • A, učiteljice, imate li vi mozak? • Imam. • A, možete li da ga dodirnete? • Ne. • A, možete li da ga vidite? • Ne. • Pa, da li ste onda sigurni da ga imate?

Pita učiteljica Pericu: • Po čemu je Severni pol dobio ime? • Pa, po Severini - odgovori Perica!

Kupa Fata malog Mujicu, pa ga uhvati za uvo i vuče kroz kadu. Mujo je pita: • Šta to radiš s malim? A Fata će na to: • Ajd ti stavi ruku u vruću vodu!

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina: • Kako ti se svideo izlet? • Bilo je odlično. • A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ... • Da! • I, šta si naučio? – nije odustajao otac ... • Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline. Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio: • Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Izgleda da je svest naroda o vakcinaciji konačno porasla. Sinoć sam video jednog na ulazu u zgradu, sam se vakciniše!