Uskoro nas više neće biti samo dvoje

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho: • Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje! Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče: • Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš? Fata još tiše reče: • Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Izgleda da je svest naroda o vakcinaciji konačno porasla. Sinoć sam video jednog na ulazu u zgradu, sam se vakciniše!

Bio Ciga u vojsci kad je sneg napadao na plato u kasarni. Kapetan tu postrojio vojsku pa kaže: • Ko pišanjem ispiše svoje ime u snegu dobija 10 dana odsustva! Svi krenu da pokušavaju, samo Ciga stoji. Dođe kapetan do njega: • Šta je, Cigo, ne možeš? • Ma, mogu gos’n kapetan, al’ da mi ga pridržiš, ... ja sam nepismen.

Pita čovek Cigu: • Koja ti je omiljena boja? • Karirana - odgovori Ciga. • A piće? - pita čovek dalje. • Može! - kaže Ciga.

Ugledavši izgrebano lice i modricu na oku, Pera upita prijatelja: • Šta ti je to, odakle ti te modrice? • Ma ćuti, ne pitaj, borio sam se za čast jedne dame! • Stvarno, i ... šta se desilo? • Pa, ... uspela je da je sačuva!

Mujo i Haso na turističkoj turi po Španiji odluče da vide i poznatu atrakciju, koridu. Dođu oni, sednu, pa nezadovoljan Mujo reče: • Vidi onog klovna sto maše onom crvenom krpom, već mi je dosadio, pa kada će već jednom početi prava predstava? Čuju ih Španci pa se naljute i pošalju Muju u arenu jer ako toreador ništa ne valja, sigurno Mujo zna bolje. Uletee Mujo u arenu. Bik se naroguši, pojuri na Muju, a Mujo jadan skamenjen od straha potrči koliko ga noge nose. Ali odjednom bik se okliznu i padne, Mujo mu pritrči, zamahne mačem i ubije ga. Na to oduševljena publika počne da viče: • Mujo, Mujo, ... Vraća se Mujo sav razdragan, i pita ga Haso: • Bolan Mujo, kako li ti je samo bilo u areni, da sam ja bio tamo ja bih se usrao od straha? Na to će Mujo: • E budalo, pa šta misliš na šta se bik okliznuo?

Bio Mujo u depresiji celog dana. Koliko god se trudio, nikako da se oraspoloži. Krivica i osećaj srama su preveliki. Stalno u sebi čuje glasić: • Mujo, ne brini se, pa nisi ti ni prvi ni poslednji doktor koji je spavao sa pacijentkinjom. Uostalom, čak nemaš ni curu ... A onda se javi drugi glas koji kaže: • Mujo, ti si veterinar ...

Smučilo se dedi da gleda kako njegov 18-godišnji unuk stalno sedi za kompjuterom pa mu priđe i reče: • E, kada sam bio tvojih godina, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i otišli bez plaćanja! Malom se ta ideja jako dopala. Vrati se on za dve nedelje sav modar i pretučen, zamotane glave, pa ga deda upita: • Kog si vraga to radio? • Tja, isto kao ti, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i kad smo hteli da odemo bez plaćanja, upadoše tri gorile i ubiše boga u nama! • Pa dobro, sa kim si to išao u Trst? – upita deda. • Sa KonTiki-jem – odgovori dečko – a ti? • Pa, sa partizanima.

Šapuće žena svom mužu: • Sećaš li se, dragi, kako je grmelo i sevalo kad smo se upoznali? • Da, sećam se. A ja nisam ozbiljno shvatio upozorenje!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka: • Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav. Devojka se zgrozi: • Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti. • Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van. Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi: • ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Stave mi eurokrem u frižider i onda me napadaju što su sve kašike u kući krive!