VICOTEKA

Lala u kvizu Milioner. I konačno pitanje za milion:
• Da li vam je žena obrijana između nogu?
• Ja bih da pozovem prijatelja.

Neki ljudi ne zaslužuju da ih nazivate "pičkom". Nemaju ni tu dubinu, a ni toplinu.

Pita mali Zemunac oca:
• Ej, ćale, š'a je to 'viluk'?
• Viluk? Ne'm pojma! 'De si to čuo, bre?
• U školi, ćale! Rekla učiteljica: Okačite jakne, 'nači, viluk!

Ukrao Ciga bure rakije, međutim, uhvatili ga posle deset dana i izveli na sud. Sudija ga pita:
• Jesi li ti pre deset dana ukrao bure rakije?
• Jesam!
• Policajac je kod tebe našao prazno bure. Gde je rakija?
• Popio!
• Pa nisi valjda za deset dana popio celo bure?
• I nisam, popio sam pola ...
• A šta je sa drugom polovinom?
• Pa prod'o sam!
• A gde su pare?
• Popiooooo!

Zašto je Džej postao pevač?
• Nije mogao da dohvati kontejner.

Koja je razlika između šibice i plavuše?
• Šibica može samo jednom da se kresne.

Dotrčao mujo u kafanu i sa vrata viče:
• Magistrirao Haso!
• Gde, gde, gde - zapitaše svi redom.
• Na magistrali, spizdio ga FAP!

Pričaju dve komšinice:
• Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni?
• Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate?
• Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor.
• Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.

Dobio Lala na lutriji tri miliona eura. Sav veseo ulazi u kuću i na sav glas viknu Sosi:
• Soso, pakuj se!
• A gde ćemo? - upita ona.
• Ja ne idem nikuda!

Mujo došao po Hasu mrtvačkim kolima, da izađu u grad. Haso, kad je video vozilo, prozbori:
• Bolan Mujo, ja ti tu ne ulazim!
Mujo:
• `Ajde Haso ne budali, ljudi umiru da uđu u njih, a ti mi tu nešto kenjaš!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...