Ne dam pare

• Sine, slobodno izađi iz sobe, nismo te videli tri dana od kad ti je bio rođendan. • Ne dam pare!

Sede Dve plavuše u kafiću i razgovaraju o tome kako bi bilo dobro otići par dana na more, na odmor. Jedna se lupi po čelu i reče: • Pa, uskoro će prvi maj, mogle bi tada, imamo dva dana slobodno! Druga klimne glavom i odgovori: • Dobra ideja, mogle bi. Prva se namršti, zamisli, pa upita drugu: • Znaš li kad pada prvi maj ove godine? Druga otpije gutljaj limunade i odgovori kao iz topa: • Ne znam tačno, negde petog, šestog ...

Dolazi neki čovek u apoteku i danima maltretira apotekare da mu daju neki lek protiv kijanja. Oni mu par dana davali neke lekove, ali ni jedan ne deluje pa on im svakog dana drži kritike po pola sata. Sledećeg dana dolazi ponovo i traži novi lek protiv kijanja. Jednom apotekaru dopizdelo, dade mu ricinus i reče da odmah popije pola bočice što ovaj i uradi. Izađe davež iz apoteke i pita ga kolega: • Zašto mu to dade!? Da li si lud!? A ovaj će: • Neka kine sada ako sme!

Plavuša u sudnici, u svojstvu optužene. Sudija: • Zašto ste otrovali komšije? Plavuša: • Pa, ... prodavac u poljoprivrednoj apoteci mi je rekao kako je bube najbolje trovati zajedno sa komšijama ... !

Razgovaraju dve plavuše: • A onda mi je rekao kako je prvo mislio da sam farmaceutkinja! Znaš li šta je to? • Ne znam. • Nisam ni ja znala, ali sam mu za svaki slučaj opalila šamar.

Bio jednom jedan vrabac i obzirom da je dolazila zima, odlučio je da leti na jug. Pošto je bio mali i spor, a tamo gore u visinama hladno, zaledio se i pao na zemlju. Da bi stvar bila gora, naišla je krava i pokakila se na njega. Međutim, njemu je tu bilo toplo i on se brzo oporavio. Bilo mu je toliko lepo i toplo da se čak i raspevao. Cvrkutanje je čula mačka, koja je došla, raskopala balegu, pronašla vrapca i pojela ga. Naravoučenije: Nije ti neprijatelj svako ko se pokaki na tebe, a nije ti prijatelj ni svako ko te iz govana vadi. Ako ti je lepo i udobno, začepi usta i ćuti!

Vodoinstalater kuca na vrata stana. Otvara mu `garažirana` gospođa u bademantilu: • Majstore, stigli ste! Odlično! Evo, u kupatilu je havarija! Majstor uđe u kupatilo i popravi kvar za jedno dva sata. • Koliko sam dužna, majstore - upita lepa gospođa. • 50 evra - odgovara majstor. • Je l` može nešto niža cena - upita gospođa otkrivajući levo rame i bradavicu k`o ratkapna od punta ... majstor proguta knedlu, i reče: • Žao mi je gospođo, takva je tarifa. • Jeste li sigurni, majstore, da ne može makar malo jeftinije - reče gospođa otkrivajući drugo rame i butinu ... • Gospođo, žao mi je, cena je 50 evra. • U redu - plati gospođa, pozdraviše se i majstor ode ... Na povratku kući, majstor svrati do obližnje kafane, sede za šank i viknu: • Konobar! Daj mi piva za 50 evra. Konobar će u čudu: • Šta ćete sa tolikim pivom? • Kad neće vršnjak da radi za 50 evra, sad će da piša za 50 evra!

Zaustavio policajac vozača koji je u naseljenom mestu vozio 80 km/h. Policajac započinje razgovor: • Vozili ste 80 na sat, a dozvoljeno je 50, za svakih 10 km/h 3.000 dinara kazne, znači Vaša kazna je 9.000 dinara. Vozač odgovara: • Ali ja poznajem vašeg načelnika. • U redu je to, ali kazna je 9.000 dinara! • Ali ja sam dobar prijatelj sa načelnikom! • Cenim ja to, ali kao što rekoh, kazna je 9.000 dinara? • Ali mi smo kućni prijatelji! • Pa pozovite ga telefonom! Vozač zove načelnika na mobilni i sa druge strane mu govorni automat kaže da pretplatnik nije trenutno dostupan. Policajac nastavlja: • I šta ćemo sada: pomoć prijatelja ste iskoristili, publike kao što vidite nema, ostaje nam jedino pola-pola.

Policija napravila raciju u kafiću i pitaju nekog nadrogiranog tipa šta će mu nož, a on odgovara: • Pa, za svaki slučaj, ako neko donese tortu.

Imao Piroćanac tri sina, pa dvojicu isprati u beli svet da zarade neki evro. Posle tri godine, dolaze ta dvojica vozom, a na stanici ih čekaju tatko i najmlađi brat, zarasli u brade. Oni kad ih videše, udriše u kukanje pa pituju: • Kuku, tatko, da neje majka umrela? A tatko će: • Neje, majke vi ga, nego zašto ponesoste oba žileta, kad otidoste!?

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.