Njemu se sve pomračilo

Došli đaci u zoološki vrt. Stoje i gledaju životinje. Odjednom, jedan jarac skoči na kozu. Deca gledaju, a Milica priđe učiteljici i upita: • Učiteljice, zašto je jarac skočio na kozu? • Pa, da bolje vidi travu, nebo, ptice, ... A Perica će na to: • Kakva trava! Šta pričate, učiteljice, njemu se sve pomračilo, on sada ništa ne vidi.

Ukrade Ciga komšiji kokošku i ode do obližnjeg potoka da je tu očisti i ispeče. Očerupao on kokošku, očistio je, naložio vatru i taman da je stavi na ražanj, kad se začu strogi glas: • Ko je tamo, šta to radiš? Istog trena Ciga baci onu kokošku u potok. Nakon nekoliko trenutaka iza grmlja izlazi policajac. Upita pandur Cigu sumnjičavo: • Šta to radiš? • Ništa. • A otkud toliko perje tu? • A to? Ma to kokoška otišla da se kupa, a ja ost'o da joj čuvam perje.

Došli Mujo i Haso u Frankfurt i zaustave se na benzinskoj pumpi, radnik pita: • Super? • Jok bolan, vodu do vrha! Fritz se čudi, ne veruje, ali toči vodu u rezervoar stojadina. Potom izađe Mujo iz auta, ubaci u rezervoar neku tabletu, zatvori poklopac i odveze se. Drugi dan isto tako, treći takođe i onda Fritz o tome obavesti svog direktora Dietricha. Dođe Mujo opet sledećeg dana, isti postupak, ali ovaj put direktor dođe i kaže: • Hoćete li mi, gospodine, prodati te vaše tablete za milion maraka? • Neću, hoću najmanje 2 miliona. Direktor kaže da je u redu, donese lovu i uzme tablete. Muji napune vodu, on ode, a Haso ga pita: • Bolan, Mujo, a na šta ćemo se sad voziti kad si ti prodao one tablete? • Pa na plin, kao i do sada - odgovori Mujo.

Nikada nisam smeo da dovedem devojku kući. Prvo zbog roditelja, a posle zbog žene.

Kako plavuša pravi pekmez? • Tako što ljušti krofne!

Razgovaraju žena i muž: • Jesi li kupio prase za proslavu mog rođendana? • Jesam. • Koliko kilograma? • Prase je žensko i nije htelo da se popne na vagu!

Mladenci došli da stanuju kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak. • Mama, jesu li seka i njen muž još uvek u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu! Kad se popodne vratio iz škole, dečak ponovo upita: • Mama, da li su seka i zet još u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema šta ti da misliš! Sedi tu ručaj i ćuti, a posle možeš da ideš kod Steve da se igrate! Kad se pred veče vratio kući, odmah upita: • Da li su seka i zet sišli? • Još nisu! • Ja mislim ... • Dobro, ajde da čujem šta to misliš! • Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin ... pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moj super lepak ... vidim da ga nema na polici, a ... vazelin je i dalje na polici!

Mara ne želi seks pre braka, a Štef je nagovara: • Daj Mara, nebum do kraja, samo do pola. • Nemoj Štef, kaj bu selo reklo? • Daj Mara samo do pola, bu ti se dopalo! • Dobro, ali samo do pola - pristane Mara. Krene Štef i zaboravi što je obećao, pa ga metne do kraja. Sviđa se Mari pa kaže: • Stavi i drugu polovicu! • Ma ne Mara, dogovor je dogovor!

Otvorio Piroćanac kafanu pa šeta između stolova za kojima gosti večeraju. Pita ga jedan gost: • Gazda, sve ti je dobro, ali gde su ti čačkalice? • E pa nema! Ja ih skupljam sa poda, vi ih bacate, ja ih skupljam, vi ih lomite, pa ne mogu više!

• Žao mi je, ali moram da te osudim zbog proizvodnje i prodaje rakije! - reče sudija Milisavu. • A ko me video da proizvodim rakiju? - upita Milisav. • Nisu te videli, ali su ti u podrumu pronašli za to potreban alat! • Onda me osudite i za silovanje! • Zašto za silovanje? • Pa, imam i za to potreban alat!

Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže: • Ja verujem u broj sedam. Pitaju ga ostali zašto veruje, a on odgovori: • Rođen sam 7.7.1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam. Na to svi oduševljeno viknu: • I šta, ... bio je prvi? Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu: • Ne, ... bio je sedmi.