VICOTEKA

Došli đaci u zoološki vrt. Stoje i gledaju životinje. Odjednom, jedan jarac skoči na kozu. Deca gledaju, a Milica priđe učiteljici i upita:
• Učiteljice, zašto je jarac skočio na kozu?
• Pa, da bolje vidi travu, nebo, ptice, ...
A Perica će na to:
• Kakva trava! Šta pričate, učiteljice, njemu se sve pomračilo, on sada ništa ne vidi.

Kaže devojka svom udvaraču:
• Mnogo sam slušala o tome kakav si u krevetu.
• Ah, ma nije to ništa naročito ...
• Pa, ... tako sam i čula.

Mujo radi kao prodavac u salonu polovnih automobila:
• Da li vam mogu pomoći gospodine?
• Kupio bih ovog golfa jedinicu!
• Haso, jarane, nisam te prepoznao koliko si smršavio.
• Doktori mi daju još najviše mesec dana života.
• Što onda kupuješ taj sjebani auto?
• Uvek sam ga želeo, koliku garanciju daješ?
• Ih, jarane, za tebe doživotna!

Razgovara majka sa sinom Zemuncem:
• Dobro, sine, dokle ćeš tako? Ukrao si sve što imaš u životu!
• Brate, kevo, šta ti je, diplomu i vozačku sam kupio!

- Zašto hleb izgori?
- Zašto zub zaboli?
- Zašto devojka zatrudni?
• Zato što se ne izvadi na vreme!

Pita učiteljica malog Cigu:
• Ti se kupaš. Koje je to vreme?
Ciga:
• Nepostojeće!

• Mujo jarane moj. Koje žene više voliš, one koje mnogo pričaju, ili one druge?
• Ma koje druge, Haso?

Izveo Bosanac Dalmatinku na večeru. Dalmatinka naručuje:
• Ja ću dagnje ...
• Ne kaže se dagnje, nego jagnje, bona - prekide je Bosanac!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Deda čita novine i okrene na stranu sa umrlicama, kad uleti unuk i pita:
• Šta je deda, opet si na Fejsu?

• Ćao, šta piješ?
• Beži seljaku, čekam dečka!
• Seljanko, ja sam konobar.