Neću prodati kobilu

Lala se tri puta ženio. Sve tri žene ubila mu kobila. Upravo je sahranio treću ženu. Pita ga prijatelj: • Lalo, ne mogu da odgonetnem ono tvoje ponašanje na sahrani?! Kad ti priđe žena - ti klimaš glavom potvrdno, a kad ti priđe muškarac - odmahuješ glavom? • Vidi, kad mi priđe žena, ona mi izjavi saučešće i ja kažem hvala, a kada mi priđe muškarac, on pita hoću li prodati kobilu, a ja kažem - neću!

Vampir ide ulicom i vuče mrtvački kovčeg sve do svog zamka. A na vratima zamka stoji mali vampir i kaže: • Joj tata, zar opet konzerve za večeru?

Meni zapravo ne smeta što sam nezaposlen, nego što nemam platu.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Dolazi Crnogorac u birtiju, opasao tri jatagana i seda za susedni sto gde su sedeli Mujo i Haso. Kaže Mujo: • Vidi onog Crnogorca, kakvi su mu ono noževi za pojasom? • Otkud znam. Ako te baš toliko zanima idi pa ga pitaj – odgovara Haso. • Pa baš me zanima čime se bavi, kad mu trebaju onolike oštrice? Radoznao, Mujo ode i pita Crnogorca: • Je li ti, Crnogorac, kakvi su ti to noževi? • Čuj noževi, jadan ne bio, vidiš li ti da su ovo jatagani? Ovaj prvi, njim je moj deda posekao trista glava. Ovaj drugi, njim je moj otac posekao dvesta glava, a ovaj treći, njim sam ja posekao sto glava. Vraća se Mujo za svoj sto i kaže Hasi: • Koliko sam ja razumeo, radi nešto s kupusom ...

Razgovaraju muž i žena: • Koliko me voliš od jedan do deset? - upita žena • Srećo, od jedan do deset te volim svim srcem, ali u jedanaest idem sa društvom na pivo.

Piju pop i crkvenjak i hvale se ko je više žena kresnuo. Pošto nikako da se dogovore, odluče da već sutradan kad god neka vernica uđe u crkvu onaj ko ju je imao podvikne „Op!“. Tako i bi. Ujutro uđe prva vernica, a pop podvikne: • Op! Za njim će i crkvenjak: • Op! Uđe druga vernica, a pop opet: • Op! Crkvenjak odmah: • Op! Onda u crkvu uđu popadija i popova kćerka, pa pop podviknu uz smešak: • Op! A crkvenjak će: • Op, op!

Odlučio Mujo da postane trgovc. Zaposlio se u nekoj trgovinskoj radnji i poslodavac mu kaže: • Mujo, gledaj i uči! Dolazi starica u trgovinu i zatraži sredstvo za pranje zavesa. Trgovac joj odgovori: • Draga gospođo, kad već kupujete nešto za pranje zavesa, kupite odmah i sredstvo za pranje prozora. Starica mu odgovara: • Hvala što ste me podsetili jer na to uopšte nisam mislila. Starica odlazi iz dućana, a poslodavac kaže Muji da sada on proba. U dućan ulazi mlada zanosna crnka te zatraži od Muje uloške. Mujo joj na to odgovara: • Gospođice, pa kad već kupujete uloške, kupite i sredstvo za pranje prozora. Plavuša ga u čudu pogleda ne shvatajući njegov predlog, a na to joj Mujo odgovara: • Pa kad već ne možete da se jebete, bar operite prozore!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Kapetan prekookeanskog broda dobija telegram i obraća se putnicima: • Dragi putnici, stigla je jedna dobra i jedna loša vest. Šta želite prvo da čujete? • Hoćemo prvo dobru vest! • Film o nama dobiće 11 Oskara ...

Razgovaraju dva 'solunca': • Je li bre, Milisave, je l' se sećaš kako je bilo kad smo bili mladi? Mogao si da prelomiš sablju preko kurca ... • Pa jes', tako je bilo ... • A je l' bi mogao sad to da uradiš? • Ma jok. Otkazale ruke.