VICOTEKA

Idu Mujo i Haso na planinu. Mujo malo zamuckuje kad govori, pa, nakon 300 metara kaže:
• Ššaaa ...
Na to će Haso:
• Reći ćeš kad dođemo na vrh. Opet na 700 metara Mujo:
• Ššaaa ...
• Čekaj više, reći ćeš mi na vrhu! - nervozno će Haso.
Dođu oni na vrh planine i sad Haso pita Muju:
• Šta si hteo?
Mujo:
• Ššaaa ... ša ... šator smo zaboravili!
Vraćaju se oni dole i na 700 metara Mujo opet:
• Ššaaa ...
• More, reći ćeš kad siđemo - kaže Haso.
Opet Mujo na 300 metara:
• Ššaaa..
• Ama, jarane, sačekaj da siđemo!
Dođu oni dole i kaže Haso Muji:
• Šta si hteo?
Mujo:
• Ššaaa ... ša ... šalio sam se.

Crnogorac jede nekakvo pecivo u pekari i nađe dlaku. Priđe prodavačici i upita:
• A, đevojko, sa čim je ovo pecivo?
• Sa jajima, kaže ona.
• E pa, drugi put obrijte jaja.

Meni zapravo ne smeta što sam nezaposlen, nego što nemam platu.

Pita doktor pijanca kome se tresu ruke:
• Puno pijete?
• Ne, pola prospem.

Ako električna cigareta odvikava od pušenja, šta li radi vibrator?

Zaustavio policajac vozača koji je u naseljenom mestu vozio 80 km/h.
Policajac započinje razgovor:
• Vozili ste 80 na sat, a dozvoljeno je 50, za svakih 10 km/h 3.000 dinara kazne, znači Vaša kazna je 9.000 dinara.
Vozač odgovara:
• Ali ja poznajem vašeg načelnika.
• U redu je to, ali kazna je 9.000 dinara!
• Ali ja sam dobar prijatelj sa načelnikom!
• Cenim ja to, ali kao što rekoh, kazna je 9.000 dinara?
• Ali mi smo kućni prijatelji!
• Pa pozovite ga telefonom!
Vozač zove načelnika na mobilni i sa druge strane mu govorni automat kaže da pretplatnik nije trenutno dostupan.
Policajac nastavlja:
• I šta ćemo sada: pomoć prijatelja ste iskoristili, publike kao što vidite nema, ostaje nam jedino pola-pola.

Juče mi Ciganka gledala u dlan i reče mi da sam mnogo lep, ... dao sam joj 200 dinara da kupi sebi naočare!

Idu Perica i Jovica ulicom i sretnu profesora matematike. Jovica će:
• Dobar dan, profesore.
Perica kaže:
• Dobro veče, profesore.
Jovica pita:
• Zašto veče?
A Perica će:
• Kad god ga vidim, padne mi mrak na oči.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pita Fata komšinicu:
• Čime se bavi tvoj muž?
• Aaa, on ti je agronom muzičkog smera!
• Kako to, matere ti?
• Pa, čuva ovce i svira frulu!

Piroćanac od 90 godina umire. Na samrtnoj postelji moli svoju 60 godina mlađu ženu da silne milione koje je uštedeo pokopa zajedno sa njim jer veruje u zagrobni život i želi da na nebu troši i živi luksuzno. Na sahrani, najbolja prijateljica upita njegovu ženu da li je ispunila poslednju želju svog muža.
• Pa naravno da jesam, napunila sam sanduk čekovima, stavila mu u džep hemijsku olovku, pa neka troši koliko god želi.