VICOTEKA

Idu Mujo i Haso na planinu. Mujo malo zamuckuje kad govori, pa, nakon 300 metara kaže:
• Ššaaa ...
Na to će Haso:
• Reći ćeš kad dođemo na vrh. Opet na 700 metara Mujo:
• Ššaaa ...
• Čekaj više, reći ćeš mi na vrhu! - nervozno će Haso.
Dođu oni na vrh planine i sad Haso pita Muju:
• Šta si hteo?
Mujo:
• Ššaaa ... ša ... šator smo zaboravili!
Vraćaju se oni dole i na 700 metara Mujo opet:
• Ššaaa ...
• More, reći ćeš kad siđemo - kaže Haso.
Opet Mujo na 300 metara:
• Ššaaa..
• Ama, jarane, sačekaj da siđemo!
Dođu oni dole i kaže Haso Muji:
• Šta si hteo?
Mujo:
• Ššaaa ... ša ... šalio sam se.

Američki biznismen koji boravi u Moskvi vodi svoj dnevnik i ovako zapisuje:
1. dan: Danas sam pio sa Rusima - za malo nisam umro.
2. dan: Danas sam pio sa Srbima - bolje da sam juče umro.

Odvede Mujo svoju Fatu na ručak. Stiže vruća čorba, Fata krene da srče, kad ono pljasss, Mujo joj opali šamar:
• Pizda ti materina, seljančuro jedna, ne srči čorbu.
Sledećeg meseca, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata opet srče, opet pljasss - šamarčina:
• Pa jesam li ti rekao da ne srčeš?!
Posle mesec dana, opet sve isto i opet šamar:
• Majku ti jebem, hoćeš li se više naučiti?
Posle toga, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata krene lagano da je jede bez srkanja. Mujo je gleda, pa joj opali opet šamarčinu. Pita ga ona:
• Pa što me sad udaraš, nisam srkala?
A Mujo joj odgovara:
• Kad se samo setim kako si srkala ...

Šapuće žena svom mužu:
• Sećaš li se, dragi, kako je grmelo i sevalo kad smo se upoznali?
• Da, sećam se. A ja nisam ozbiljno shvatio upozorenje!

Čovek je pitao devojku u fakultetskoj biblioteci:
• Mogu li da sednem pored tebe?
Devojka glasno odgovori:
• Ne, ja ne želim da provedem noć s tobom!
Svi studenti u biblioteci su momentalno uputili prezrive poglede u njegovom pravcu. Nakon par minuta, devojka je prišla tiho stolu za kojim je on sedeo i rekla:
• Ja studiram psihologiju, i znam šta čovek misli. Pretpostavljam da ste se osećali veoma neugodno, zar ne?
Čovek joj na to reče vrlo glasno:
• 500 evra za jednu noć!? Pa, to je previše!
Svi u biblioteci užasnuto pogledaše u devojku. Tada tip njoj šapnu:
• Ja sam studirao pravo i znam kako zajebati ljude.

Život je kao frizer, ti mu kažeš šta želiš, a on šiša po svom!

Zašto su tri praseta pobegla od kuće?
• Zato što su im roditelji svinje!

Izdajem sobu sa pogledom kroz prozor.

Smučilo se dedi da gleda kako njegov 18-godišnji unuk stalno sedi za kompjuterom pa mu priđe i reče:
• E, kada sam bio tvojih godina, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i otišli bez plaćanja!
Malom se ta ideja jako dopala. Vrati se on za dve nedelje sav modar i pretučen, zamotane glave, pa ga deda upita:
• Kog si vraga to radio?
• Tja, isto kao ti, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i kad smo hteli da odemo bez plaćanja, upadoše tri gorile i ubiše boga u nama!
• Pa dobro, sa kim si to išao u Trst? – upita deda.
• Sa KonTiki-jem – odgovori dečko – a ti?
• Pa, sa partizanima.

Idu dva Crnogorca nekim planinskim putem, ... odjedanput jedan zastane, vrati se par koraka nazad i zgazi puža koji je bio na stazi iza njih! Drugi se iznervira:
• Danilooo! Auu čoče, što uradi to?!
• Aa, nervira me mnogo, prati nas još od Kolašina!

Prilikom posete psihijatrijskoj bolnici, nadobudni ministar pita direktora bolnice na osnovu čega odlučuju koga će primiti u bolnicu na lečenje.
• Vrlo jednostavno - odgovori direktor - stavimo pacijenta pred kadu punu vode i damo mu čajnu kašičicu, čašu i kantu i kažemo mu da isprazni kadu na najbrži način.
• Aha, pa to je glupo - kaže ministar osmehujući se ka ostalim članovima delegacije - vi ih pravite blesavim, pa onaj koji je normalan, počne da vodu vadi s kantom.
• Ne - reče direktor - onaj koji je normalan izvuče čep sa dna kade. Želite li sobu sa balkonom ili bez?