VICOTEKA

Mara je bila najlepša devojka u selu. Zato Sosa reče Lali:
• Da bismo imali odličan seks, dok to radiš, treba da misliš na Maru.
Kada su legli i kada je Lala počeo, odjednom onemoćao.
• Koji ti je andrak, Lalo? Što na Maru ne misliš? – pita Sosa.
• Šta vredi da mislim na Maru, kad te "on" prepozn'o.

Mujo kaže Fati:
• Mala, lepa si kao lutka!
• Auu Mujo moj, pa hvala ti, ... a je l' kao Barbi?
• Ma ne, nego kao ona na naduvavanje ...

Zove Mujo Fatu Iz Nemačke.
• Fato, jesi ti ljubavi moja?
• Jesam, jedini moj, ko je to?

Šta pevaju pingvini kad se napiju?
• Neke ptice nikad ne polete ...

Muž, zavaljen na fotelji, doviknu ženi:
• Daj Milena, pogledaj šta je tom detetu?! Mnogo se dere!
• Pa, šta `oćeš, ... možda da ga stavim na vibraciju?

Budale i pečurke se ne sade. One same niču.

Vozi se Lala u kolima i zaustavi ga policajac. Priđe policajac vratima kad Lala zareži na njega. Policajac počne da se povlači, a Lala će na to:
• Šta se bojiš, zar ne vidiš da sam vezan?

Nije strašno kada gledaš hohor filmove. Strašno je kada kineš u praznoj kući i čuješ:
• Nazdravlje!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ono što sam iz španskih serija naučio, to je da poštujem kućnu pomoćnicu. Možda mi je majka ...