VICOTEKA

Mara je bila najlepša devojka u selu. Zato Sosa reče Lali:
• Da bismo imali odličan seks, dok to radiš, treba da misliš na Maru.
Kada su legli i kada je Lala počeo, odjednom onemoćao.
• Koji ti je andrak, Lalo? Što na Maru ne misliš? – pita Sosa.
• Šta vredi da mislim na Maru, kad te "on" prepozn'o.

Vranjanac stoji iza Piroćanca u kladionici i pita ga:
• Bratko, kol'ko ćeš uplatiš?
• 150 dinara. - odgovori Piroćanac.
• Leleee, znači, pala neka dojava ...

Žena upita muža:
• Dragi, danas nam je godišnjica braka, ... zar si zaboravio?!
• Nisam zaboravio, ali sam ti oprostio - odgovori muž.

Mali Perica zakasnio kući, pa ga dočekala zabrinuta majka:
• Gde si bio, sine, do sada?
• Bio sam sa Maricom u parku.
• A što si tamo radio?
• Znaš, mama, mi smo sedeli na klupi. Onda su na drugu klupu došli dvoje i počeli da se ljube, pa smo i Marica i ja počeli da se ljubimo.
• I onda?
• Onda je čika onoj teti skinuo bluzu i počeo da joj ljubi cice, pa smo to uradili i Marica i ja. Zatim joj je digaoo suknju i skinuo gaćice, pa smo isto uradili Marica i ja.
• I što je onda bilo? - upita već zaprepašćena majka.
• Paaa, onda su njih dvoje otišli u grmlje, ... a mi smo se obukli i došli kući, jer nam se nije kakilo!

Mužu je stiglo pismo, ali ne sme da ga pokaže ženi.
• Vidim da te je pismo prilično zabrinulo, dragi. Reci mi o čemu se radi. Ja sam tvoja supruga i tu sam da ti pomognem u nevolji. Tvoji problemi su i moji problemi, sve treba da rešavamo zajednički, da delimo dobro i zlo, mi smo kao jedno ...
• Pa dobro, ... piše nam ljubavnica da smo postali otac!

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Mrzim kada sam sa bivšom devojkom u istom redu na blagajni, pa kada me blagajnica pita:
• Imate li nešto sitno?
A ona odgovara:
• Ima, ima!

Fata se tužno obrati Muji:
• Mujo, pa ti mene uopšte više ne voliš. Nekada si mi redovno donosio cveće, a sada ništa!
• Pa, ... ne radim više na groblju - odgovori Mujo.

Piju pop i crkvenjak i hvale se ko je više žena kresnuo. Pošto nikako da se dogovore, odluče da već sutradan kad god neka vernica uđe u crkvu onaj ko ju je imao podvikne „Op!“. Tako i bi. Ujutro uđe prva vernica, a pop podvikne:
• Op!
Za njim će i crkvenjak:
• Op!
Uđe druga vernica, a pop opet:
• Op!
Crkvenjak odmah:
• Op!
Onda u crkvu uđu popadija i popova kćerka, pa pop podviknu uz smešak:
• Op!
A crkvenjak će:
• Op, op!

Danas je teško biti normalan ... pokušaj sutra.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!