VICOTEKA

Upozorenje za vozače:
• Na ovim velikim vrućinama, ne ostavljajte decu i kućne ljubimce u kolima. Svekrve i tašte možete, jer aždaje podnose visoke temperature.

Žena je otišla u Brazil na dvonedeljnu obuku na koju ju je poslala firma. Muž ju je odveo na aerodrom i poželeo srećan put. Žena je na to odgovorila:
• Hvala ljubavi, šta želiš da ti donesem kao poklon?
Muž se nasmejao i rekao je:
• Brazilku, he-he.
Žena ništa nije rekla i otišla je da se ukrca u avion. Posle dve nedelje, muž je otišao da je pokupi na aerodromu i upitao ju je:
• Kako ti je bilo na putu, srculence moje?
• Sjajno, hvala.
• A šta je s mojim poklonom?
• Kakvim poklonom?
• Pa, ... poklon koji sam ti tražio, znaš, ... Brazilku, he-he.
• Ah, to. Vidiš, učinila sam sve što sam mogla. Sad moramo da čekamo devet meseci da vidimo hoće li biti Brazilka ili ... Brazilac.

Imamo komšiju u ulici, kojeg svi zovemo Žuti. Kupi on zeleni auto a majka mu kaže:
• Pa kud zeleni, crni Žuti?

Pita ekipa RTS-a cigu:
• Da li vam je bilo dobro za vreme Slobodana Miloševića?
• Pa, bilo je dobro ... Odem sa ženu u market, uzem salamu, 'leba, mleko za decu, sok frutela ...
• A kako vam je sada?
• Pa kako će da bude, ... kamera 'vamo, kamera tamo ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Perice, dođi da pomogneš majci u kuhinji!
• A čarobna reč mama?
• Ako ne dođes, isključiću ti Internet!

Ode plavuša na logorovanje sa društvom. Podele zadatke ko šta treba da uradi. Plavuša dobije zadatak da upali logorsku vatru. Uzme šibice i počne da pali ali ni jedana da se upali. Dođe vodič društva i pita:
• Hej, vidim imaš nekih problema sa paljenjem šibica??
A plavuša ko plavuša, kaže mu:
• Ma nemam pojma što sad neće, svaku šibicu sam kod kuće probala i svaka je radila.

Pitali Fatu:
• Fato, koju ti kontracepciju koristiš?
• Kantu - odgovori Fata.
• Kakvu kantu bona Fato, nije to kontracepcija?
• Jes' ba bogami ... znaš ti mog Muju, da je nako malešan, pa se mora popeti na kantu kad me jebe ... kad ja njega vidim da zakovrne očima, ja šutnem kantu!

Unuci panduri došli kod babe na slavu da joj lome kolač. Kaže baba:
• Zavrtite kolač tri puta, pa ga prelomite.
Oni tako urade, kad ono kolač neće da se slomi. Kaže baba:
• Ništa deco, probajte opet!
Zavrteše oni kolač još tri puta, kad ono opet neće da se slomi. Kaže baba:
• Pa, deco moja, lakše će vam biti ako izvadite kolač iz tepsije.

Moja baba možda ne zna šta je kompjuter, ali ni ja nikada neću znati šta je penzija.

Oženili se Mujo i Fata i nakon dve godine dobiju sina. Čim je Fata rodila, Mujina mater se zaputi iz rodnog sela u Sarajevo da vidi unuka. Dođe baba kod njih, gleda unuka s jedne, pa s druge strane i pričeka dok Fata nije otišla u kuhinju. Uđe ona za Fatom, zatvori vrata i kaže joj:
• Slušaj, bona, Fato ... ne bi htela bit' nepristojna, ali on uopšte ne liči na mog Muju.
Fata je pogleda ispod oka, dignu suknju i reče:
• Slušaj ti, bona ... ni ja ne želim bit' nepristojna, ali ovo je pička, a ne aparat za fotokopiranje!