VICOTEKA

Venčali se Lala i Sosa. U crkvi sve bilo kako treba. Došlo vreme i za prsten.
• Prsten - traži popa od Lale.
Lala gleda u oltar. Priskače kum i kaže:
• Oče popo, znate, Lala je prigluv. Morate vikati!
Neće popa da pravi galamu u svetom hramu, pa da bi objasnio šta traži, poče da kažiprst desne ruke provlači kroz krug između palca i kažiprsta leve ruke. Lala gleda, gleda, pa mu sinu:
• Aaaa to, oče popo! Jesam, jesam, nekol'ko puta!

Učiteljica pita decu:
• Deco, znate li šta je to otrov za miševe?
A, Perica će ladno:
• To ti je učiteljice, mačka u prahu!

Ako žena cveta od sreće, znaj da ima dobrog baštovana.

Gleda muž ženu i kaže:
• Idi uzmi toalet papir i briši se između sisa!
Žena ga u čudu pogleda ...
• Šta me gledaš? Možda će ti i sise porasti kao i guzica!

Otac pita Pericu:
• Perice, kaži tati, koga više voliš, mamu ili tatu?
• Oboje vas puno volim.
• Dobro, hajde ovako, kada bi ja otišao u Rim, a mama u Njujork, gde bi ti otišao?
• U Njujork.
• Dobro, a zašto?
• Zato što je tamo super.
• Dobro, a da ja odem u Njujork, a mama u Rim?
• Onda bi otišao u Rim.
Otac ga upita iznervirano:
• Dobro, a zašto?
• Pa, zato što sam u Njujorku već bio.

• Kćeri, izgubio sam juče sve pare na pokeru. Ništa od ekskurzije.
• Pa, kako ćale?
• Jebiga, ja bio pijan, on imao sreće ...
• Nema veze, i ja sam juče izgubila nevinost.
• Pa, kako pobogu?
• Jebiga, ja bila pijana a on imao sreće.

Prvi put u životu držim sve konce u svojim rukama. ... Nastaviću sa heklanjem.

Petočlana kineska porodica selila se u Ameriku. Njihova imena su Hu, Bu, Chu, Su i Fu, ali da bi dobili vize, morali su svoja imena da prilagode američkim. Tako su im na kraju imena dodata slova "ck" i postali su Huck, Buck, Chuck.
Su i Fu su ostali u Kini ...

Šta dobiješ kada ukrstiš zmiju i ježa?
• Dva metra bodljikave žice.

Čak Noris ne čita knjige. On ih netremice gleda sve dok ne dobije informacije koje želi.

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?