Treba li da te poguram?

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan: • Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita: • Ko je to bio u ovo doba noći? • Ma neka pijandura traži da ga poguram! • Pa jesi li mu pomogao? • Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla! • Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući! Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak: • Alo, gde si, jesi tu? • Jesam - prodere se i pijanac. • Treba li da te poguram? • Treba, hvala! • A gde si? • Evo me na ljuljašci.

Došao momak kod devojke i pita njenog oca: • Ja bih voleo da se oženim vašom kćerkom, da li dozvoljavate? Otac: • Pa, u suštini dozvoljavam, a da li si pitao njenu majku? Momak: • Pa jesam, ali mi se kćerka više dopada.

Došao šesnaestogodišnji Ciga kod ćaleta i sav srećan kaže: • Čale 'ču se ženim! • To sine! Več sam se zabrin'o da ne prematoriš! Kak'a je mlada? • Ma, super čale, k'o Rijana, sam' još lepša. Jedanes' godine i još nevina. • A, je l' ima ona čaleta i braču? • Ima bre, nego šta! • Pu, bre, teraj to u pizdu materinu, kad nije valjala za svoju familiju, neće ni za našu!

Prodaje Ciga na ulici kaiševe: • Ajmo narode, kaišovi, kaišovi! Da deca imaju sve petice ... kaišovi, kaišovi ... navali narode!

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar: • Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže: • E, među anđelima nije. Onda traži u drugoj pa kaže: • Nije ni u čistilištu. Nema ga! Uzme još jednu knjigu, traži, pa će: • Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima. Najednom se priseti i upita udovicu: • Koliko ste dugo bili u braku? Udovica: • Pa nekih 50 godina ... Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu: • Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Dođe Perica kući, a mama ga pita: • Sine, kako je bilo u školi? • Napeto! • Šta to pričaš, kako napeto? • Tako, spasao sam učitelja! • Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako? • Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu! • I ti si ga na to upozorio? • Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Upoznavanje: • Ćao, ja sam Dunja. • Ja sam Miloš, drago mi je. • Jaooo, pa ti se zoveš kao moj bivši dečko ... • A ti se zoveš kao kompot moje babe!

Šta je to Afrički rulet? • Kad te pet crnkinja oralno zadovoljava, a ti ne znaš koja je ljudožder.

Učiteljica pita Pericu: • Ko je bio Mocart? • Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Prodaje Era na pijaci koštice od šljiva. Dolazi policajac i pita: • Šta ti je to? • Prodajem koštice od šljiva. • A čemu služe? • Pojedeš jednu, pa budeš pametniji. • A pošto ti je to? • 5 evra komad. • Daj jednu. Policajac pojede košticu, zastade malo pa kaže: • Stani malo! Za 5 evra sam mogao da kupim pet kila šljiva, ... i dobijem sto koštica umesto jedne! • Eto vidiš, već deluje, odmah si postao pametniji! • Pazi stvarno, ... daj još dve koštice!

Telefon više puta zvoni u jednoj firmi. Ljutiti glas: • Halo, pa šta je ovo, zašto se niko ne javlja kada ja zovem?! Radnik: • A jebote, šta oćeš čoveče? U gužvi smo! Još ljući glas: • Znaš li ti s kim razgovaraš?! Ovde tvoj direktor! Radnik: • A znaš li ti s kim razgovaraš? Direktor: • Nemam pojma?! Radnik: • Onda možeš da mi ga popušiš!