VICOTEKA

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan:
• Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita:
• Ko je to bio u ovo doba noći?
• Ma neka pijandura traži da ga poguram!
• Pa jesi li mu pomogao?
• Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla!
• Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona  dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući!
Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak:
• Alo, gde si, jesi tu?
• Jesam -  prodere se i pijanac.
• Treba li da te poguram?
• Treba, hvala!
• A gde si?
• Evo me na ljuljašci.

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.

Primer kako se u srpskom jeziku koristi perfekt u futuru. Juri seljak svinju po pšenici i besan viče:
• Joj, jebo sam te kad te stignem!

Kada pomešaš vodu i brašno, dobiješ lepak, a ako dodaš šećer i jaja, dobićeš tortu. Gde nestade lepak? Lepak je ono što zalepi tortu za stomak, kukove i guzicu!

Vraćaju se dva popa sa parastosa, tek će jedan:
• Pa, supa i nije bila nešto, a i ono meso masno.
Drugi mu odgovara:
• Eee, nema parastosa bez sina jedinca!

• Tata, tata, gde se uliva Dunav?
• U dnevnu sobu, sine, u dnevnu sobu ...

• Gde ideš to baba?
• Idem do groblja sine.
• A, je l' se vraćaš?

Neke muške izreke:
• Maznuo bi je ko Ciga tonu bakra.
• Trpao bi u nju ko siromah u torbu.
• Olizao bi je ko dete poklopac od eurokrema.
• Složio bi je ko metar drva.
• Raširio bi je ko sat na devet i petnaest.
• Primila bi ga ko saučešće.
• Pocepao bi je ko nepismen novine.
• Zgužvao bi je ko regrut poziv za vojsku ...

• Ne, devojko, moja vera mi ne dozvoljava da pijem!
• Zašto? Vi ste musliman?
• Ne bre, žena mi se zove Vera i ima 120 kila ...

Neko pije od sreće, neko od tuge, a nas dvojica od trećeg osnovne.

Razgovaraju hirurg, arhitekta i političar o tome koji je najstariji zanat na svetu. Hirurg kaže:
• Bog je od Adamovog rebra napravio Evu. Eto, bio je prvi hirurg i to vrlo dobar.
Prekda ga arhitekta:
• Čekaj, Bog je Evu napravio tek šestog dana. Seti se samog početka, prvo je bio haos, pa je nastao red. Ko bi mogao da napravi red osim arhitekte?
Na to će političar:
• Dobro, ljudi, a šta mislite, ko je napravio haos?