Treba li da te poguram?

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan: • Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita: • Ko je to bio u ovo doba noći? • Ma neka pijandura traži da ga poguram! • Pa jesi li mu pomogao? • Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla! • Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući! Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak: • Alo, gde si, jesi tu? • Jesam - prodere se i pijanac. • Treba li da te poguram? • Treba, hvala! • A gde si? • Evo me na ljuljašci.

Došla Lali njegova kćerka Anđelka sva srećna i viče: • Tajo, tajo, udajem se! Lala se zbuni i upita: • Ta za koga se udaješ? Anđelka veselo reče: • Za Spiru iz tvoje firme! Lala se počeša po glavi, nakašlja i reče: • Slušaj, nezgodno mi je sad to da ti rečem, ali kad smo se tvoja mama Juliška i ja jednom svađali, ja malo zastranio i ... uglavnom, Spira ti je polubrat, ne možeš se udati za njega, i nemoj da bi to rekla materi, ubiću te! Anđelka pokunjeno izađe i prekine sa Spirom. Evo nje za tri meseca, opet srećna uleće u sobu i viče sa vrata: • Tajo, tajo, udajem se! Lala za svaki slučaj upita: • Ta za koga sad? Anđelka veselo ispali: • Za onog slatkog Pantu iz tvoje firme! Lala se opet počeša i reče: • Slušaj, i tu imaš problem, kad sam se posvađao sa Spirinom majkom ... nema veze, uglavnom, i Panta ti je polubrat i opet ništa od svadbe, i nemoj da te čujem da si to rekla materi! Anđelka sva nesrećna ode do Juliške u kuhinju i ispriča sve: • Mamo, evo već drugi put mi tata ne dopušta da se udam jer su mi momci njegova vanbračna deca! Juliška smireno zapali cigaru, srknu kafu i mirno reče: • Udaj se ti ćerka, za koga ti htela, Lala nije tvoja otac!

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže: • Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat. Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže: • Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu. Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči: • E jebo ti pas mater!

• Svako ima pravo na grešku - reče jež i siđe sa četke za kosu.

Hvali se Crnogorac u društvu: • Ima nešto u čemu sam prvi na poslu. Ovi znatiželjno pitaju: • A šta to? • Vala, prvi se umorim! – odgovara Crnogorac.

• Želiš li telo na telo pritisnuti? Vreli dah osetiti? Različite poze doživeti? Ulaziti, izlaziti? Od napred i od pozadi? Da li želiš? • Da! Želim! • Pa, onda uđi u autobus ...

Imam super ideje, samo što mi psihijatar ne dozvoljava da ih realizujem ...

Kada dođu gosti prvo poslužiti slatko i kiselu, a posle toga šifru za WiFi i punjač za mobilni.

Došao Crnogorac u Zagreb i pita: • Ko vam je ovo? Hrvat odgovori: • Ban Jelačić. A Crnogorac će: • Dobro, a koji ga ovo junak jaše?

Molio bih nekoga iz Vrnjačke Banje da otključa moj katanac sa mosta. Hvala.

Čovek se vraća sa posla i prolazi kroz park i vidi babu kako sedi na klupici i plače. Upita je: • Oprostite, šta nije u redu, zašto plačete? • Pa znate, imam muža mlađeg od mene 22 godine. Svako jutro vodi ljubav sa mnom, a posle toga spremi mi doručak, pa palačinke, donese sveže voće i kafu. • Pa dobro... ali zašto plačete? • Za ručak mi uvek skuva domaću supicu i moje omiljeno jelo i onda vodi ljubav sa mnom celo popodne! • Pa dobro, ali šta je problem? • A za večeru mi spremi neki gurmanluk s vinom i moje omiljene kolače i vodi ljubav sa mnom do 2 ujutru! • Za ime sveta, pa zašto onda plačete?! • Pa sinko ..., ne mogu da se setim ... gde stanujem ...